Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva još uzdržana
Duma preporučila vladi da razmotri mogućnost otvaranja ruskih misija u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 13. marta – Ruska duma preporučila je vladi da razmotri mogućnost otvaranja ruskih misija u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju.
Na raspravi, organizovanoj povodom zahteva Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja za priznavanje nezavisnosti, rečeno je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je danas najvažnije ne dopustiti razvoj novih konflikata između različitih grupa na teritoriji Kavkaza i Moldavije. Rusija mora odlučno da se suprotstavi svakom pokušaju spoljašnjeg političko-ekonomskog i vojnog pritiska na nepriznate republike i da se angažuje na očuvanju postojećih mirovnih misija koje se bore za dostizanje rešenja konflikata na teritorijama Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja na osnovu uzajamnih dogovora.
Rusija bi, prema mišljenju deputata, trebalo da se trudi da obezbedi učešće nepriznatih republika u svim međunarodnim organizacijama i forumima na kojima se razgovara o temama koje se tiču njihovih interesa.
Mora se pripremiti predlog za organizaciju bescarinskog uvoza u Rusiju robe proizvedene u preduzećima sa ruskim učešćem na teritoriji nepriznatih republika, treba izmeniti format odnosa s nepriznatim republikama, pojačati podršku ruskim građanima koji žive na njihovim teritorijama u trgovinsko-ekonomskoj i socijalno-humanitarnoj sferi.
Nikada u Gruziji
Prilikom priprema i zaključivanja međunarodnih ugovora RF sa Gruzijom i Moldavijom treba voditi računa o interesima ruskih građana koji žive na teritoriji nepriznatih republika, smatraju učesnici u diskusiji kojih je bilo više od 300, uključujući i predstavnike parlamenta Abhazije, sa Nugzarom Ašubom na čelu, Južne Osetije, sa Znauurom Gasijevom, i Pridnjestrovlja, sa Jevgenijem Ševčukom na čelu.
Njihovo obraćanje parlamentu moglo bi se svesti na jednu zajedničku rečenicu koju je formulisao Ašuba: narodi nepriznatih republika neće nikad živeti u Gruziji (odnosno Moldaviji) i nema te sile ili pritiska koji ih na to mogu naterati. Situacija sa Kosovom dala im je samo novi podsticaj jer svaka od tih republika smatra da ima mnogo veće pravo na nezavisnost nego južna srpska pokrajina.
I ukidanje ekonomskih sankcija protiv Abhazije dalo je moćan impuls uzajamnoj saradnji nepriznatih republika, rekao je novinarima lider Pridnjestrovlja Igor Smirnov, dodavši da će zahvaljujući tome one razvijati političke, ekonomske, kulturne, naučne, sportske i vojne veze i nastaviti da traže međunarodno priznanje.
Predsednik Putin je nedavno izjavio da se „Rusija neće majmunisati", to jest neće koristiti dvojne standarde – ako smatra da Kosovo nema pravo na nezavisnost, onda to važi i za nepriznate postsovjetske republike. Rusija priznaje teritorijalni integritet Gruzije, reklo je danas i nekoliko govornika u Dumi. Razlog da se o tome ipak raspravlja Komitet za ZND, koji je i inicirao raspravu, objašnjava „narastajućom provalijom između priznatih normi međunarodnog prava i nove realnosti koja dobija sistemski i surov karakter". Rasprava je važna jer „temelje međunarodnog prava narušava diplomatsko priznanje nezavisnosti Kosova od strane vlada SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja, uprkos stavovima Republike Srbije i mimo odluka Saveta bezbednosti UN".
Ratnička retorika
Ruska duma smatra da izlaz iz stanja „zaleđenosti" konflikata na postsovjetskom prostoru predstavlja, pod uticajem „slučaja Kosovo", potencijalnu opasnost od novog aktivnog sukoba strana „sa svim negativnim vojno-političkim, ekonomskim i humanitarnim posledicama za stanovništvo".
Rešenje svih spornih pitanja moguće je samo putem pregovora – smatraju deputati. „Pri tome je neophodno poštovanje ranije postignutih sporazuma u vezi sa moldavsko-pridnjestrovskim, gruzijsko-abhaskim i gruzijsko-osetijskim konfliktom".
Ruski parlamentarci sa žaljenjem primećuju da se u poslednje vreme situacija u zoni gruzijsko-abhaskog i gruzijsko-osetijskog konflikta komplikuje, a ponašanje Tbilisija je „nepredvidivo, ide u cik-cak i destruktivno je". Raste količina oružja, pojavljuje se ratnička retorika i pokušaji da se razruše postojeći mehanizmi regulisanja konflikata putem kompromitovanja ruske mirotvoračke misije, daju osnova Abhazima i Osetinima da veruju da rukovodstvo Gruzije sprema vojni scenario.
U takvoj situaciji, odlazak ruskih mirotvoraca, što Gruzija sve češće traži, može imati katastrofalne posledice za stanovništvo.
Iako ovi zaključci Dume nemaju zakonodavni karakter i mogu poslužiti samo kao preporuka izvršnoj vlasti, odavno jednoj sednici Državne dume Rusije nije bila posvećena tolika pažnja. Sednica je bila zatvorena, a ispred sale čekalo je više od 150 novinara i 20 TV kamera, dok je na spisku govornika bilo više od 300 deputata, članova Senata i predsedničke administracije, kao i niza federalnih ministarstava. Po završetku rasprave predsednik Komiteta za ZND Aleksej Ostrovski rekao je da će se Duma, posle današnje rasprave, ograničiti okvirom izjave koja će biti razmotrena na novom zasedanju 19. marta.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 14/03/2008]
.jpg)
