Izvor: VOA, 20.Maj.2024, 14:30
Ko je Ebrahim Raisi, predsednik Irana koji je poginuo u padu helikoptera
TEHERAN — Iranski ultrakonzervativni predsednik Ebrahim Raisi dugo je bio viđen kao štićenik iranskog vrhovnog lidera i potencijalni naslednik njegove pozicije u šiitskoj teokratiji te zemlje. Vest o padu njegovog helikoptera po maglovitom vremenu u nedelju odmah je usmerila pažnju javnosti na lidera, koji je pod sankcijama SAD i drugih zemalja zbog svoje umešanosti u masovna pogubljenja zatvorenika 1988. Raisi, koji je imao 63 godine, ranije je vodio iransko pravosuđe. Neuspešno se kandidovao za predsednika 2017. protiv Hasana Rohanija, relativno umerenog sveštenika koji je kao predsednik postigao nuklearni sporazum Teherana 2015. sa svetskim silama. Godine 2021. Raisi se ponovo kandidovao na izborima na kojima je svim njegovim istaknutim potencijalnim protivnicima bilo zabranjeno da se kandiduju u skladu sa iranskom sistemom provere. On je osvojio skoro 62 odsto od 28,9 miliona glasova, što je najniži odziv u procentima u istoriji Islamske Republike. Milioni su ostali kod kuće na dan izbora, a drugi su poništili glasačke listiće. Raisi je bio prkosan kada su ga na konferenciji za novinare pošto je izabran pitali o pogubljenjima iz 1988. godine, kada su na kraju krvavog iransko-iračkog rata bila organizovana lažna suđenja političkim zatvorenicima, ekstremistima i drugima, koja će postati poznata kao "komisije za smrt". Međunarodne grupe za ljudska prava procenjuju da je tada pogubljeno čak 5.000 ljudi. Raisi je služio u komisijama. Američki Sekretarijat za finansije je 2019. sankcionisao Raisija "zbog njegovog administrativnog nadzora nad pogubljenjima pojedinaca koji su bili maloletnici u vreme činjenja zločina, mučenja i drugog okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zatvorenika u Iranu, uključujući amputacije". Takođe se pominje njegovo učešće u pogubljenjima 1988. godine. Iranom, na posletku, upravlja 85-godišnji vrhovni vođa, ajatola Ali Hamnei. Ali kao predsednik, Raisi je podržao obogaćivanje uranijuma u zemlji do nivoa koji je blizu nivoa potrebnog za izradu oružja, kao i ometanje međunarodnih inspektora kao deo konfrontacije sa Zapadom. Raisi je takođe podržao veliki napad na Izrael u aprilu u kojem je više od 300 dronova i projektila ispaljeno na tu zemlju kao odgovor na ono za šta se sumnja da je bio izraelski napad u kojem su ubijeni iranski generali u zgradi ambasade Irana u Damasku u Siriji - što je predstavljalo eskalaciju višegodišnjeg "rata u senci" između dve zemlje. Takođe je podržao bezbednosne službe zemlje dok su se obračunavale sa svim neslaganjima, uključujući i proteste posle smrti Mahse Amini koji su 2022. izbili širom zemlje. U višemesečnim bezbednosnim akcijama ubijeno je više od 500 ljudi, a privedeno je više od 22.000. U martu je istražno veće Ujedinjenih nacija utvrdilo da je Iran odgovoran za "fizičko nasilje" koje je dovelo do smrti Amini posle njenog hapšenja, jer nije nosila hidžab ili maramu, što vlasti nalažu.
