Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Apr.2020, 17:49
Meksiko se dogovorio sa SAD, prihvata sporazum OPEK i Rusije o smanjenju proizvodnje nafte
Meksiko je danas objavio da je postigao dogovor sa SAD zahvaljujući kojem će podržati sporazum o smanjenju proizvodnje nafte između Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), Rusije i drugih država.
OPEK je jutros saopštila da su proizvođači nafte, s izuzetkom Meksika, postigli načelan dogovor o podizanju cena nafte smanjenjem njene proizvodnje za 10 miliona barela dnevno do 1. jula, a potom za osam miliona barela dnevno do kraja godine.
Da bi bio sprovodiv >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << taj dogovor koji predviđa i smanjenje proizvodnje za šest miliona barela dnevno u 2021. i u prva četiri meseca 2022. godine, bila je neophodna saglasnost Meksika.
Maratonska video konferencija članica OPEK i drugih proizvođača nafte trajala je do jutros, kada je naftni kartel objavio da je Meksiko blokirao predloženi sporazum.
Iako je Meksiko prvobitno blokirao dogovor, predsednik te zemlje Andres Manuel Lopes Obrador rekao je danas da se s američkim predsednikom Donaldom Trampom dogovorio da SAD delom doprinesu smanjenju proizvodnje nafte umesto Meksika.
Lopes Obrador je kazao da se s Trampom juče dogovorio da Meksiko smanji proizvodnju nafte za 100.000 barela dnevno, a da je SAD smanje za dodatnih 250.000 barela dnevno u odnosu na ono što je dogovoreno. Meksiko je odbio da smanji proizvodnju nafte za 400.000 barela dnevno.
Dogovor SAD i Meksika otvara vrata smanjenju proizvodnje nafte koje bi, prema procenama stručnjaka, moglo da dostigne i 15 miliona barela dnevno, što je oko 15 odsto svetske proizvodnje.
Takav potez bio bi bez presedana i po količini smanjenja i po bo broju zemalja koje u tome učestvuju. Mnoge od tih država dugo vremena su bile ljuti rivali u energetskoj industriji.
Prevelika proizvodnja nafte u svetu i ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavirusa dovele su do pada cene nafte na najniži nivo od 2002. godine.
Samo od početka godine cena sirove nafte pala je 50 odsto. To je pomoglo potrošačima i firmama kojima je nafta neophodna, ali je nanelo štetu mnogim državama i kompanijama pošto su im troškovi proizvodnje postali neisplativi.
Veliki pad cene nafte poremetio je budžete država proizvođača nafte, od kojih su mnoge ekonomije u razvoju, dok su privatne kompanije u SAD došle na ivicu bankrota.
Analitičari upozoravaju da predloženo smanjenje proizvodnje nafte možda neće biti dovoljno da ublaži pad tražnje u dužem periodu, izazvan pandemijom koronavirusa.
