Izvor: Politika, 04.Sep.2015, 13:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marš izbeglica ka Austriji

„Sramota” je reč koju najčešće izgovaraju obični građani širom sveta kad govore o izbegličkoj krizi. – Putin: Sve ovo se moglo predvideti. – UNHCR apeluje da EU dogovori zajedničku strategiju zasnovanu na odgovornosti, solidarnosti i poverenju

Ovo može da bude prekretnica za Evropu ili tačka njenog raspada. Ona nema drugog izbora nego da mobiliše sve svoje snage oko ove krize. Jedini način da se najveća izbeglička kriza posle Drugog svetskog rata reši jeste >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „zajednička strategija, zasnovana na odgovornosti, solidarnosti i poverenju”. Sa apelom UNHCR-a o potrebi zajedničke strategije složili su se pojedini najznačajniji državnici. Jedino ostaje još da se vidi čiji će metodi pretegnuti. Da li oni za koje se, uz Viktora Orbana, zalažu bivše zemlje iz sovjetskog bloka – da se po svaku cenu, pa čak i bodljikavim žicama i oružanom silom, odbrani unutrašnjost šengenskog prostora, da se nikom ne nameću nikakve kvote, ili da se teret izbeglica rasporedi na sve zemlje EU u skladu sa njihovom veličinom i ekonomskim mogućnostima, što je stav koji zastupa Angela Merkel.

„Na terenu” rastu tenzije, broj žrtava se povećava, a duž izbegličkih ruta dolazi do sve češćih haotičnih obračuna, ali među državnicima se stvara svest da je ovo postalo pitanje opstanka same Evrope. Ne radi se više o kvotama, iako je sa odobravanjem prihvaćena najava Dejvida Kamerona da na četiri hiljade (sa hiljadu) poveća broj azilanata iz Sirije kojima će Velika Britanija pružiti utočište. Radi se o zajedničkom i dobro razrađenom planu da Evropa velikodušno i humano odreaguje, onako kako to nalažu principi na kojima je utemeljena. Na to je u dramatičnom apelu ukazao Antonio Gutereš, šef UNHCR-a, ističući da se izbeglička kriza ne može rešavati „na kašičicu”. On podseća da „velika većina onih koji pristižu u Grčku dolazi iz zona sukoba, poput Sirije, Iraka ili Avganistana, da bi spasli živu glavu i da „svi ljudi u pokretu u ovim tragičnim okolnostima zaslužuju da njihova ljudska prava i dostojanstvo budu u potpunosti ispoštovani nezavisno od njihovog pravnog statusa”.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer pozvao je svoje kolege iz EU da prestanu da se svađaju i da se usmere na zajednička rešenja „najveće izbegličke krize od Drugog svetskog rata”. Ovaj izazov je u poređenju sa naporima da se postigne dogovor o grčkoj dužničkoj krizi višestruko veći, ocenjuje Štajnmajer. Posle dogovora sa Grčkom pomislili smo da ćemo predahnuti, ali to je bila iluzija, rekao je nemački ministar spoljnih poslova.

Angela Merkel će ovog vikenda prilikom susreta sa svojim koalicionim partnerima razgovarati o svom planu u sedam tačaka za rešenje izbegličke krize u Nemačkoj, o čemu piše „Bild”.

Planom se predviđa pooštravanje uslova za sticanje azila, ukidanje pomoći od 143 evra mesečno i skraćenje roka za deportaciju na jednu nedelju uz petogodišnju zabranu ulaska. To se odnosi, kako piše „Bild”, pre svega na građane Srbije i drugih balkanskih zemalja odakle ka Nemačkoj odlaze ljudi iz ekonomskih razloga. Sa druge strane, Merkelova planira da do kraja oktobra sve izbeglice budu smeštene u zidane objekte, jer u ovom trenutku u Nemačkoj 20.000 izbeglica još živi u šatorima. Do kraja godine u saveznoj službi za migrante biće zaposleno još oko dve hiljade ljudi, kako bi se ubrzao postupak za sticanje azilantskog statusa.

Na terenu, a naročito u Mađarskoj, atmosfera je napeta i na momente haotična.

Stotine izbeglica uputile su se po podne pešice u Beč iz Budimpešte (240 kilometara), hiljade ih je ostalo da čekaju na vozove za zapadnu Evropu, iako je još ujutru objavljeno da se do daljeg u Mađarskoj obustavlja čitav železnički saobraćaj, dok je samo jedan voz pre dva dana krenuo na put i stigao 40 kilometara daleko od Budimpešte. Tu se zaustavio kod sabirnog centra. Ali oko 500 putnika odbijaju da izađu iz vagona, jer znaju da policija hoće da ih odvede u sabirni centar, a odatle nema više nade za odlazak u Nemačku. Minimalne su šanse da će im posle novog seta zakona usvojenih u parlamentu biti dozvoljeno da ostanu u Mađarskoj. Najverovatnije će ih deportovati natrag u Srbiju, odakle su i došli. To je po novousvojenom zakonu prema kome je Mađarska proglasila Srbiju za „sigurnu treću zemlju”, pa su, kako to vidi zvanična Budimpešta, svi oni morali da podnesu zahtev za azil u Srbiji – njihov ulazak u Mađarsku je u svakom slučaju ilegalan.

Migranti međutim ne padaju u očaj, pronalaze najrazličitije puteve, ne uzdaju se u vlasti, a pomažu im dobri ljudi. Oko dve hiljade Austrijanaca pridružilo se inicijativi pokrenutoj preko „Fejsbuka”, koja poziva na formiranje konvoja privatnih vozila da idu po blokirane migrante i dovedu ih do Austrije. Prvi kolona privatnih automobila trebalo bi da krene u nedelju ujutru iz Beča i da doveze što više izbeglica u prestonicu Austrije, a ako je moguće vozači bi trebalo i da ih odvezu do Nemačke.

U prihvatnom centru kod Reske nalazi se oko 1.500 migranata, od kojih je većina privedena po prelasku srpsko-mađarske granice. Budimpešta je reagovala zatvaranjem granice. Istovremeno, u mađarskom parlamentu usvojeni su amandmani na Zakon o imigrantima po kojima se uz već izgrađenu žicu nizom mera praktično zatvara granica za ulaske iz Srbije, dok je za izlazak iz Mađarske prolaz otvoren.

Granični prelaz Horgoš bio je privremeno zatvoren sa srpske strane jer je oko 300 migranata pobeglo iz mađarskog izbegličkog centra kod mesta Reske. Migranti se tu zadržavaju dok se ne registruju, a onda se upućuju u druge centre.

Fotografija trogodišnjeg sirijskog dečaka, čije je mrtvo telo more izbacilo na plažu popularnog letovališta u Bodrumu, uznemirila je javnost širom sveta. Kanadski zvaničnici prethodno su odbili zahtev jednom delu dečakove šire porodice za useljenje, i to je uz sliku mrtvog dečaka doprinelo da se raspoloženje kanadskog mnjenja drastično promeni kada je reč o primanju sirijskih izbeglica.

Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je stvaranje jedinstvenog fronta protiv džihadističkih grupa i Islamske države i podsetio je da je „kriza bila apsolutno očekivana

„Zaista želimo da se formira neka vrsta međunarodne koalicije i o tome imamo konsultacije sa našim američkim partnerima”, rekao je Putin novinarima u Vladivostoku, uz napomenu da je o tome razgovarao sa američkim predsednikom Barakom Obamom.

U iščekivanju da se zemlje EU dogovore, obični građani i neke istaknute ličnosti rešile su da pomognu. Građani većih gradova u Španiji ponudili su svoje stanove i pod vođstvom Ade Kolau, gradonačelnice Barselone, prikupile novac za šestomesečno zbrinjavanje sirijskih familija. Slična inicijativa krenula je preko „Fejsbuka” na Islandu. A irski roker Bob Geldof ponudio je smeštaj u svojoj kući za četiri porodice koje su izbegle iz Sirije. Geldof, koji je svojevremeno prikupljao pomoć za gladne Afrike, nazvao je sve ovo što se događa „užasnom sramotom”. To je inače reč koja se danas najčešće izgovara među običnim ljudima širom sveta kad govore o migrantima. Neviđena sramota.

Nastavak na Politika...

Akter: Izbeglice krenule peške iz Budimpešte ka Austriji

Akter: Migranti probili barikade i krenuli ka Austriji