Izvor: Politika, 14.Nov.2015, 21:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ma­ri­ja­ni­ne su­ze

Pi­smo biv­šeg po­moć­ni­ka Ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN Po­li­ti­ci

Sim­bol Fran­cu­ske, Ma­ri­ja­na, u su­za­ma je po­sle ovo­ne­delj­nih tra­gič­nih do­ga­đa­ja u Pa­ri­zu. Ne pla­če od stra­ha, već od tu­ge za ubi­je­ni­ma i ra­nje­ni­ma, ali pla­če i iz fru­stra­ci­je. Fru­stra­ci­je jer su oni ko­je je Fran­cu­ska pri­mi­la, bi­lo u no­vi­je ili dav­no pro­šlo vre­me, ta­ko fun­da­men­tal­no po­gre­šno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raz­u­me­li svo­ju no­vu do­mo­vi­nu i nje­no du­bo­ko uve­re­nje da li­berté, éga­lité i fra­ter­nité mo­ra­ju da upra­vlja­ju dr­žav­nim po­slo­vi­ma. Za Fran­cu­ze te re­či ni­su sa­mo po­li­tič­ka re­to­ri­ka, one su že­le­zom oti­snu­te na po­li­tič­kom te­lu Fran­cu­ske u va­tri ko­ja je za­pa­lje­na u Ba­sti­lji I ko­ja je oslo­bo­di­la ovu ze­mlju re­pre­si­je jed­ne bru­tal­ne mo­nar­hi­je.

Fran­cu­ska ni u ovoj ge­ne­ra­ci­ji, kao ni u ra­ni­jim, ni­je is­pu­ni­la stre­mlje­nja Re­vo­lu­ci­je. Kao što je ret­ko ko­ja de­mo­krat­ska dr­ža­va na sve­tu is­pu­ni­la na­de I oče­ki­va­nja svog na­ro­da. Upra­vlja­nje dr­ža­vom je uosta­lom pro­iz­vod kom­pro­mi­sa. Sve­jed­no, za mno­ge od nas Fran­cu­ska osta­je sve­tla tač­ka u sve mrač­ni­jem sve­tu, jer ta ze­mlja ga­ji du­bo­ko uko­re­njen ose­ćaj in­di­vi­du­al­no­sti sa ko­jim se ne­ki te­ško mi­re, ali ga mno­gi me­đu na­ma pre­po­zna­ju kao fun­da­men­tal­nu vred­nost.

Ne­sreć­ni mla­di lju­di iz naj­si­ro­ma­šni­jih pred­gra­đa Pa­ri­za, ne­za­po­sle­ni I bez mo­ti­va­ci­je, la­ko po­sta­nu plen onih ko­ji kroz mr­žnju tvr­de da pred­sta­vlja­ju osvet­nič­ki ras­po­lo­že­nog bo­ga ko­ji će to­bož da na­gra­di zlo­či­ne iz­vr­še­ne u nje­go­vo ime ne­be­skim ra­jem I de­se­to­dnev­nom sla­vom na ovom sve­tu.  Nji­ho­vi lut­ka­ri tvr­de da će to­bož pra­ved­nič­ki gnev I osve­ta uni­šti­ti fran­cu­sko dru­štvo I omo­gu­ći­ti im da pre­i­na­če Fran­cu­sku ka­ko bi oni hte­li.

Osim što opa­sno I du­bo­ko po­gre­šno tu­ma­če svo­ju mi­ro­lju­bi­vu I in­klu­ziv­nu re­li­gi­ju, ti tr­gov­ci bru­tal­no­šću I ne­zna­njem ne raz­u­me­ju da je upra­vo ono što oni naj­vi­še mr­ze u Fran­cu­skoj, ide­ja slo­bo­de, jed­na­ko­sti I brat­stva bi­ti to što će Fran­cu­skoj omo­gu­ći­ti da pre­ži­vi 13. no­vem­bar još slo­žni­ja I ja­ča. Ma­ri­ja­ni­ne su su­ze iz fru­stra­ci­je što je to­li­ko njih umr­lo I po­vre­đe­no zbog pot­pu­nog ne­ra­zu­me­va­nja ono­ga što Fran­cu­ska zna­či Fran­cu­zi­ma I ostat­ku sve­ta.

Po­sled­nja re­če­ni­ca rat­nih me­mo­a­ra ge­ne­ra­la De Go­la go­vo­ri o Fran­cu­skoj ko­ju pri­ti­ska­ju isto­ri­ja, ra­to­vi i re­vo­lu­ci­je ali ko­ju duh pre­po­ro­da ob­na­vlja iz sto­le­ća u sto­le­će.

 Fran­cu­ski pre­po­rod će bi­ti ja­či po­sle tra­ge­di­je u Pa­ri­zu. Ži­ve­la Fran­cu­ska.

Nastavak na Politika...

Politika: Ko nam na­me­će na­vi­ke u is­hra­ni