Izvor: Večernje novosti, 31.Dec.2013, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ličnosti koje su obeležile 2013. godinu

Tehnološki napredak je uspeo da najudaljenije tačke naše planete približi, da običan život ubrza i učini da dobar deo sveta bude rastrgnut između želje za mirnim životom i straha od zaostajanja. Jedan od vidljivih rezultata svega toga je usitnjavanje istorije, pa zato sada imamo i „junake“ i „velike ličnosti“ i „monumentalne događaje“ koji traju samo dok o njima izveštavaju mediji ili dok se sami ne uruše. U takvom okruženju određivale su se ličnosti koje su uspele da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << oboje 2013. i ostave otisak u njoj. Najlakši i najpogrešniji put bio bi stavljanje znaka jednakosti između lidera velikih sila i najznačajnijih likova u jednoj kalendarskoj godini. Jer, iako poseduju svu silu, i ekonomsku i vojnu, i snagu nametanja onoga što hoće, neretko su samo izbledele senke jakih obećanja koja su davali. Splet ove dve stvari - tehnologije koja zadire u sve i nadmenosti velikih - učinio je da najznačajnija ličnost 2013. godine bude neko treći. Neko ko je do juče bio samo „običan, mali čovek“, neko ko je uspeo da se uzdigne iznad sistema koji je premrežio celi svet. Uplašeni za svoju privatnost još odranije, sa otkrićima koja nam je dao Edvard Snouden, postali smo svesni svoje nemoći. I ne samo mi, već, sa zluradim zadovoljstvom smo shvatili, i oni za koje smo mislili da su najmoćniji. Odjedanput su svi postali ogoljeni, sva politička prijateljstva sumnjiva, mnoga savezništva poljuljana. Posle njegovog otkrića više ništa nije bilo isto. Niti će. Snaga pojedinca da progovori o nečemu o čemu su mnogi ćutali bila je dovoljna da postane savest i vrati kategoriju moralnog u svakodnevni rečnik. I to je ono što je odredilo godinu za nama. Jer bezmalo su sve ličnosti o kojima ćete čitati na ovim stranama povezane sa onim što je samo jedna osoba uradila. Povezani smo i mi. I zbog toga, ma kako to zvučalo čudno, možda je saznanje o mogućnosti razotkrivanja svake tajne put da se okrenemo ka boljem svetu. EDVARD SNOUDEN - SAVEST VREMENA MOJA misija je završena - obznanio je, iz azila u Rusiji, američkom prestoničkom dnevniku „Vašington postu“, odbegli američki agent Edvard Snouden (30), pošto je ove godine ustalasao sve meridijane otkrićem globalnog prisluškivanja. Nekadašnji agent CIA i Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), postao je „autor“ najvećeg curenja tajnih informacija u istoriji SAD, kada je nekolicini zapadnih medija doturio dokaze globalnog nadzora SAD, koje je uključivalo Amerikance, milione ljudi širom sveta, ne štedeći ni savezničke lidere. Otkriće je izazvalo šok, ogorčenje, ali je otvorilo i veliku debatu o masovnom nadzoru, tajnama vlade, nacionalnoj bezbednosti, pravu na privatnost... Sam agent izaziva kontroverzne reakcije. Za jedne je heroj, za druge uzbunjivač, za treće disident. Jedni ga nazivaju patriotom, drugi izdajnikom. U SAD je optužen za špijunažu i krađu vladinog vlasništva, ali dokumenta i dalje „cure“, a Snouden je uveren da je dao značajan doprinos demokratiji. PAPA FRANJA - KAO ASIŠKI U BEOGRADU se poneki direktor sa Terazija vozi sa službenim šoferom i do Starog dvora i Doma omladine - naravno, skupim kolima nemačke proizvodnje - međutim, u Vatikanu duvaju neki novi vetrovi. Novi papa, Franja Prvi, Argentinac, vozi se sopstvenim „ford fokusom“ druge generacije (dobar benzinac se u Srbiji nalazi za oko 4.000 evra) i, poput svog imenjaka iz Asizija, kloni se razmetanja bogatstvom i snagom, koliko i nečastivi od krsta (ili vampir iz rumunskih krajeva od belog luka, ili glogovog koca). Verovatno s tim u vezi jeste i papina opaska da i među marksistima ima časnih ljudi. Franja se, doduše, (i dalje) protivi abortusu, ili, ne daj bože da žene budu sveštenici, ali, ko se seti sa koliko se žara popularni Jovan Pavle Drugi opirao upotrebi kondoma zarad zaštite od HIV virusa, shvatiće da je u najmanjoj državi sveta, posle iznenadne ostavke pape Benedikta 16, nešto krenulo sa mrtve tačke, a da li u dobrom ili rđavom smeru, zavisi od ugla gledanja i od interpretacije. ANGELA MERKEL - MOĆNA, OPET HEMIČAR po obrazovanju, nemačka kancelarka Angela Merkel (59) pronašla je, čini se, čarobnu formulu uspeha. Prva žena kancelar najmoćnije članice Evropske unije od 2005. godine, ponovnim trijumfom na izborima u septembru, popela se još stepenicu više na lestvici globalne moći. Njena ključna uloga u rukovođenju finansijskom krizom u Evropi donela joj je epitet de fakto lidera Evropske unije, koji „nosi“ sudbinu evra. Na listi američkog poslovnog magazina „Forbs“ Merkelova je najviše rangirana žena do sada, peta među najuticajnijim ljudima sveta. U politici aktivna od pada Berlinskog zida 1989. godine, stabilno je gradila karijeru posle ujedinjenja Nemačke u Demohrišćanskoj partiji, na čijem čelu je od 2000. Pre sedam godina bila je predsednica Evropskog saveta i druga žena, posle nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer, koja je predsedavala grupom osam najrazvijenijih zemalja (G8). Potpisom na sporazum o Transatlantskom ekonomskom savetu, stavila je „pečat“ na jedan od svojih prioriteta. VLADIMIR PUTIN - POBEDNIK NAJPOPULARNIJI ruski političar već punu deceniju, Vladimir Putin (61) je ove godine, kada je obznanio i razvod od supruge Ljudmile, potvrdio da uživa podršku 44 odsto građana najveće zemlje sveta. Nekadašnjem pripadniku sovjetske tajne službe KGB, koji je vratio sjaj supersile svojoj, naftom i gasom bogatoj zemlji, otvorena je perspektiva ostanka na vlasti do 2024. godine, ali ova godina je nagovestila i njegov snažniji globalni prodor. Putin je izašao kao pobednik u „šahovskoj igri“ oko razoružavanja Sirije od hemijskog oružja i tokom krize u Ukrajini, „raspukloj“ oko priključenja EU. Kako je, međutim, dočekan taj proboj na Zapadu, „začinjen“ davanjem azila Edvardu Snoudenu, govori simbolični bojkot zimskih Olimpijskih igara u Rusiji 2014. godine predsednika SAD Baraka Obame i još nekolicine zapadnih lidera. No, američki poslovni magazin „Forbs“, proglasio ga je ove godine najmoćnijim čovekom planete. Protivnik NATO širenja, Putinov cilj je Evroazijska unija do 2015. godine. HASAN ROHANI - PREOKRET? IRAN je izabrao, Zapad je odahnuo, a Izrael tome čudom ne može da se načudi: šiitski sveštenik Hasan Rohani (65) je na neposrednim izborima izabran za predsednika Islamske Republike, kao predstavnik umerene struje. Na Zapadu će rado pomenuti Rohanijevo zalaganje za puštanje političkih zatvorenika, ili tvrdnje da su žene u potpunosti jednake s muškarcima (doduše, i njegovog prethodnika, radikalnog antizapadnjaka Mahmuda Ahmadinedžada, konzervativci bliski i dalje vladajućem vrhovnom verskom vođi Hamneiju smatrali su gotovo za feministu), pa su, možda i zato, za njegovog mandata dosta brzo pristali da Teheranu ublaže sankcije. Izrael, međutim, nije promenio ploču - u Tel Avivu se i dalje osećaju i te kako ugroženim iranskim nuklearnim programom, za koji Teheran tvrdi da ima isključivo mirnodopsku svrhu. KIM DŽONG UN - TEČOUBISTVO DETE se igralo, pa ubilo teču. Moglo bi se pretpostaviti da je tetkin suprug hteo da mu zavrne uvo jer je počinio kakvu nepodopštinu, ali za to nema dokaza. U Severnoj Koreji pogubljen je drugi po snazi državni funkcioner Džang Song Tek, vođin teča. Tetka je ostala „čitava“, a izgleda i da je zadržala državne funkcije. Zlosrećni teča je, preko medija, proglašen najvećim izrodom koji je ikada grešno začet od korejskog oca i majke. Poneki zapadni mediji objavili su i da je mladi vođa Kim Džong Un (30) bio mrtav pijan kada je naručio i pogubljenje dvojice tečinih saradnika. Sve ovo, nažalost, nije nikakva prvoaprilska šala već stvarnost dela korejskog naroda. Za drugi, južni deo Korejaca, Slovaci proizvode automobile koji se u Srbiji nude na 60 rata bez kamate. DILMA RUSEF - UZDIZANJE NA čelu sedme najveće svetske ekonomije, brazilska predsednica Dilma Rusef (66) predvodi plejadu jakih žena - vođa Južne Amerike. U državi čiji se BDP približio cifri od dva i po biliona dolara, Rusefa se sprema da u predstojećoj godini bude domaćica Svetskog prvenstva u fudbalu, dok se paralelno priprema za Olimpijske igre 2016. godine. Rusefova je ne samo ekonomskim uspesima svoje zemlje došla na listu najmoćnijih dama američkog poslovnog magazina „Forbs“, rame uz rame sa Merkelovom, i proglašena drugom najmoćnijom ženom sveta, već je pažnju na sebe skrenula kritičnošću i čvrstinom. Na otvaranju zasedanja Generalne skupštine UN ove jeseni ona je oštro kritikovala SAD zbog špijuniranja. A zatim je i odložila državnu posetu Vašingtonu, kada je saznala da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) presretala njenu elektronsku poštu. ALEN RASBRIDŽER - NOVINAR GLAVNI urednik britanskog dnevnika „Gardijan“ Alen Rasbridžer (60) uživa reputaciju dobrog novinara, autora knjiga za decu, drama, pa i kao pasionirani amaterski pijanista, ali je ove godine postao globalni simbol borbe za slobodu govora. Najpre je odlučio da njegov list objavi tajna dokumenta koja mu je prosledio Snouden, čime je obelodanjena najveća afera globalnog prisluškivanja. A zatim je počelo, još neokončano, odolevanje teškim pritiscima britanske vlade koja je zahtevala Snoudenove informacije. U prvom naletu uništio je hard-diskove na kojima su se informacije nalazile. Učinio je to u prisustvu vlasti, smatrajući da je zahtev „prilično besmislen“: „Imajući u vidu da postoje i druge kopije, nisam video nijedan razlog da sami ne uništimo ove materijale“. Ipak, priča se tu nije i završila. Početkom decembra Rasbridžer je svedočio pred Odborom za unutrašnje poslove u britanskom Parlamentu o imformacijama koje mu je otkrio Snouden. VIKTOR JANUKOVIČ - “KVANTO KOSTA?“ ILI na ruskom: „Skoljka stait?“ Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je prvo obavestio naciju da neće potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, jer Brisel ne može da zadovolji ogromne potrebe (zaostale) nacionalne privrede za „svežim“ novcem. Opozicija je, nikad masovnije, izašla na ulice, tražeći smenu vlasti, jurnula na institucije, a policija je odgovorila silom. Janukovič i premijer Azarov su, u međuvremenu, od Evrope tražili gigantske svote novca, Štefan File im je manje-više spustio slušalicu, a Vladimir Putin - rešio da odobri 15 milijardi dolara kredita i da snizi cenu po kojoj Kijev kupuje gas od „Gasproma“. Protesti traju i dalje. HOSE MUHIKA - LEVO, LEVLJE DRŽAVE mogu da zarade na trgovini drogom samo ako u njoj aktivno učestvuju, a Urugvaj je odabrao drugi put: legalizovaće prodaju marihuane. Predsednik Hose Muhika (78), stari levičar i gerilac, kazao je da će tako država oduzeti novac (oko 40 miliona dolara godišnje) od preprodavaca droge i oslabiti narko-kartele. U drugom potezu, koji bi mogao da se veže za levičarsku političku paradigmu, ali zapadnog tipa, urugvajske vlasti su odobrile sklapanje istopolnih brakova! To, valjda, tek da Muhika - predsednik koji se odriče devet desetina plate i vozi se starom „bubom“ - baš naprečac ne postane heroj u zemljama na drugoj strani globusa, zaljubljenim u Latinsku Ameriku i svaki njen vid otpora globalizmu i Americi...

Nastavak na Večernje novosti...