Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Kupovina azila" u EU
Zemlje Evropske unije, očigledno, nisu spremne, ni tehnički ni zakonski, da se suoče sa sve većim brojem izbeglica koje kod njih traže azil (samo lane ih je bilo oko 182.000). Neke od zemalja EU su u rešavanju ovog pitanja bile uspešnije od drugih, ali će sve one do kraja iduće godine morati da unaprede i ujednače nacionalni tretman podnosilaca zahteva za azil, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije objavljenom ove nedelje.
Kako prenosi briselski "EU obzerver", većina članica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Unije (izuzetak su Danska i Irska) obavezna je da od 2003. godine primenjuje propise kojima su postavljeni zajednički standardi u postupku prema tražiocima azila. Od sadašnjih 27 zemalja EU, svega 13 je poboljšalo svoje standarde za pomoć izbeglicama, ostale se i dalje suočavaju sa ozbiljnim problemima u njihovom sprovođenju, a sedam (poimenice: Belgija, Kipar, Italija, Luksemburg, Holandija, Poljska i Britanija) ne primenjuju ni minimum tih standarda u svojim pritvorskim centrima.
Velike razlike među zemljama se javljaju u zadovoljavanju nekih prava i potreba izbeglica, kao što su odeća, pristup poslu, sloboda kretanja, informacija o daljoj pomoći i pravo na prevod, mada, prema zakonima EU, podnosioci zahteva za azil moraju imati ista prava i pristup uslugama u svim delovima Unije. Tako, na primer, na Malti je azilantima obezbeđen prevod na samo tri jezika, u poređenju sa 34 u Austriji. U Grčkoj im je omogućeno da se odmah uključe u tržište rada, u drugim zemljama EU čekaju godinu dana, dok u Litvaniji uopšte nije predviđeno njihovo zapošljavanje. Nekoliko članica EU ne dozvoljava podnosiocima, čiji zahtev za azil nije prihvaćen, da se žale na negativne odluke o produženju radnih dozvola ili u pogledu prava na kretanje i pristupa pravnoj pomoći.
U izveštaju, koji je pripremila kancelarija komesara EU za pravosuđe i unutrašnja pitanja Franka Fratinija, navodi se da su razlike u primeni politike prema azilantima dovele do toga da se oni sele iz jedne zemlje EU u drugu u potrazi za onom koja će im ponuditi najbolje uslove (takvi se u EU žargonu nazivaju "izbeglice u orbiti" ili "kupci azila"). Verovatno se iz tog razloga najmanji broj zahteva za azil podnosi u baltičkim državama (u Estoniji, recimo, prošle godine svega pet) a najveći u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj – po dvadesetak hiljada godišnje – pri čemu je ova potonja jedina zemlja u kojoj je lista prihvaćenih azilanata duža od liste odbijenih.
Komesar Fratini je najavio da će u julu naredne godine izaći sa amandmanima na postojeće pravne instrumente, kao i sa predlogom novih koji će najzad dovesti do harmonizacije i veće efikasnosti u sistemu odnosa prema azilantima unutar EU.
[objavljeno: ]
