Izvor: Politika, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kongresmeni "čuli" Ankaru
U najvišim političkim strukturama SAD opada podrška nacrtu "potvrde genocida" nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. oktobra - Desetak ovdašnjih kongresmena je u poslednja 24 sata promenilo mišljenje o međunarodnom pitanju u kome su isprepletani interesi i principi, tuđa istorija i sopstvene potrebe. Prednost su dali interesima i potrebama SAD.
Opada, naime, podrška nacrtu kongresne rezolucije kojom bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "potvrdilo da je 1915. godine počinjen genocid nad Jermenima u Otomanskom carstvu". Do sinoć se računalo, kako u udarnoj današnjoj priči izveštava "Njujork tajms", da taj akt ima obezbeđenu većinsku podršku u Predstavničkom domu, ali sada više niko "ne sme da stavi ruku u vatru" da ta većina još postoji.
Akt i trenutak
Bude li se osipanje nastavilo tim tempom - predstoji jedan od većih i najbržih zaokreta na američkoj političkoj sceni, povodom jednog spoljnog, delikatnog pitanja. Ovde se, podsećaju hroničari, stanovišta o takvim stvarima - dugo i sporo usklađuju, a vrlo retko menjaju, pogotovu ne "preko noći", kao što najnoviji slučaj nagoveštava. "Mislim da je to dobra rezolucija koja dolazi u strašno lošem trenutku", sažeo je tekuće rascepe kongresmen Majk Ros, iz Demokratske partije koja ima većinu i u parlamentu i među "sponzorima" rezolucije. U odstupnici je i grupa njegovih stranačkih kolega, koji pojačavaju pritisak na svoju liderku, predsedavajuću Predstavničkog doma, Nensi Pelosi da odustane od najavljenog stavljanja rezolucije na glasanje.
Do preusmeravanja ka preokretu - od podrške rezoluciji ka odricanju od nje - došlo je, smatra se, pre svega iz dva razloga, rata i lobija. Rata u Iraku i pojačanog lobiranja u prilog Turskoj, koja se ovde smatra jednim od ključnih partnera u dejstvima na najvećem frontu današnjice.
Ankara je, naime, zapretila da će - ako se nacrt o genocidu usvoji u Predstavničkom domu - bitno skresati vojne veze sa Amerikom i tako joj oslabiti logističku podršku operacijama u Iraku, kao i time da bi turske trupe mogle da prodru u Irak da bi se tamo obračunale "sa sopstvenim kurdskim pobunjenicima koji imaju baze među tamošnjom svojom sabraćom".
Prelazak turske vojske preko granice primorao bi iračke snage da uzvrate, što bi Amerikance dovelo u krajnje neugodan položaj da se nađu između dve vatre - dva saveznika. Od toga se ovde najviše strepi, precizira "Tajms", pozivajući se na izjave "nekolicine bivših zvaničnika", koji slute da da bi se posebno rasplamsalo "kurdsko pitanje", jer bi možda i Iran intervenisao u Iraku - protiv Kurda, koje Teheran optužuje slično kao Ankara.
Kurdi na severu Iraka učvršćuju svoju autonomiju, sa obrisima konfederalne jedinice u iračkim podelama po nacionalnoj i verskoj (sada vladajući šiiti i do pre četiri godine vladajući suniti). Susedi se pribojavaju da se tako stvara osnova za objedinjavanje Kurda - što oni poriču - rasutih u nekoliko zemalja...
Na osipanje podrške rezoluciji prilično je uticao i proturski lobi. "Takve stvari se događaju kad se suprotstavite sofisticiranoj kampanji podržanoj milionima dolara", kaže demokratski kongresmen Bred Šerman.
Radi se, zapravo, o sumi od oko 15 miliona dolara koje je Ankara poslednjih godina uložila za lobiranje protiv rezolucije o genocidu nad Jermenima.
Samo u poslednjih 13 meseci je za tu namenu dala 3,2 miliona, zabeleženo je u vašingtonskom Ministarstvu pravosuđa.
Najveći njen lobista je Robert Livingston, bivši republikanski kongresmen iz Luizijane, u čiji akcioni fond je investirala oko 12 miliona dolara. Veruje se da su njegovom zaslugom sprečeni pokušaji izglasavanja sporne rezolucije 2000. i 2004. godine, kao i da je sadašnje osipanje podrške takvom aktu dobrim delom plod njegovih aranžmana.
Para vrti gde burgija neće, poslovica je koja je možda našla primenu i u ovom slučaju. Bivši demokratski predsedavajući Predstavničkog doma i pretendent za predsednika SAD Ričard Gephard svojevremeno je podržavao rezoluciju o genocidu nad Jermenima. Sada joj se protivi jer je kao savetnik jedne pravničke firme prošlog marta počeo da lobira za Tursku, po ugovoru kojim dobija 1,2 miliona dolara za godinu dana, navodi njujorški dnevnik.
Dijaspora i kapital
Odmeravanja su znatno šira i - indikativna. Jermenska dijaspora je ovde znatno jača i aktivnija nego turska. Ali iz Jerevana je za "stvar rezolucije" uloženo, od avgusta prošle do aprila ove godine, samo 300.000 dolara, što je suma 10 puta manja od pristigle iz Ankare.
Početnu prednost, u najnovijem zapletu, ostvario je lobi Amerikanaca jermenskog porekla koji čini značajnu izbornu bazu nekolicini kalifornijskih kongresmena među kojima je i Nensi Pelosi. Ali, onda se pojačalo dejstvo turskog lobija - sa znatno većim kapitalom...
Poslednjih nedelja je, računa se, više od 20 kongresmena povuklo podršku rezoluciji, protiv koje pojačano deluje i Bela kuća. Sudbina tog nacrta je, kažu, sada neizvesna.
Analitičare brine - ispoljeno lelujanje američkih političara o tako bitnom pitanju kao što je genocid. Negde ga priznaju i osude, a negde ne. Shodno ovdašnjim interesima, više nego činjenicama i principima.
M. Pantelić
[objavljeno: 18.10.2007.]
