Izvor: Politika, 03.Okt.2014, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komesari pod unakrsnom vatrom u EP
Španskog komesara Migela Arijasa Kanjetea, koji se zalaže da „Južni koridor” ima prednost u odnosu na „Južni tok”, optužuju za sukob interesa
Predloženi članovi Evropske komisije (EK), pod vođstvom Žan-Kloda Junkera, minulih dana su pod žestokim unakrsnim ispitivanjem poslanika Evropskog parlamenta, koji ozbiljno prete da iskoriste svoju moć i da odbiju imenovanje pojedinih komesara. Na dosadašnjim saslušanjima u Evropskom parlamentu (EP) većina predloženih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komesara je prošla kroz „toplog zeca”, a opasnost da budu vraćeni kući zasad preti kandidatima koji dolaze iz Španije, Velike Britanije i Mađarske. Premda saslušanja u EP još nisu završena, procenjuje se da će Junker možda biti u situaciji da drugačije resore da kandidatima čiji je izbor na staklenim nogama, a sve kako bi izbegao situaciju da parlamentarno odbijanje jednog kandidata ima domino efekat i na ostale članove EK.
Španac Migel Arijas Kanjete, koji bi trebalo da bude komesar EU za energiju i klimatska pitanja, zasad nije dobio odobrenje poslanika jer je socijalistička grupa poslanika odložila davanje svoje podrške. On je u prekjučerašnjem obraćanju odboru EP za energiju insistirao da „u cilju energetske bezbednosti EU treba izgraditi (mrežu gasovoda) ’Južni koridor’, budući da je jasno da gasovod ’Južni tok’ ne može biti izgrađen sve dok se ne usaglasi s propisima EU”.
„Privatni sektor mora hitno da investira u ’Južni koridor’, kojem se mora dati apsolutno prvenstvo”, rekao je Kanjete, dodajući da bi „veoma dobro bilo da se izgradi ’Južni tok’, s tim da se nužno uskladi sa zakonima”.
Prema planu, „Južni koridor” bi trebalo da ima dva gasovoda prekokojih bi gas, nezavisno od ruskih gasovoda, iz Kaspijskog basena i Srednje Azije stizao preko Turske, Grčke i Albanije u Italiju i dalje u ostale zemlje EU.
Na pitanje kako misli da osigura manju zavisnost Evrope od ruskog gasa, Španac je rekao da bi „Južnim koridorom” bilo ojačano povezivanje energetske mreže zemalja članica, što je i deo nastojanja da se, uz obnovljive izvore, takođe obezbede razni izvori snabdevanja EU energijom. Prema njegovoj oceni, moraju se uložiti napori ne samoda Evropa ne zavisi od samo jednog spoljnog isporučioca gasa već i da se do kraja razvije unutrašnje energetsko tržište, uz prekogranične mreže i znatno veću efikasnost kada je reč o potrošnji energije.
Iako je ovaj njegov program naišao na odobravanje, Kanjeteovo imenovanje još visi u vazduhu jer ga optužuju za sukob interesa, budući da bi trebalo da brine i o klimi, a ima privatne finansijske interese u naftnoj industriji. Nemačke organizacije za zaštitu životne sredine smatraju da je on „najgore moguće rešenje” jer kao „lobista naftne industrije” može potkopati energetske promene u Evropi. Protiv njegovog imenovanja peticiju je potpisalo 300.000 ljudi, uključujući 76 poslanika EP, uglavnom iz Zelenih i ultralevičarskih partija.
Bivši španski ministar poljoprivrede Kanjete donedavno je bio član upravnih odbora u dve naftne firme, gde je bio najveći akcionar tih preduzeća. Kako bi izbegao optužbe za sukob interesa, prodao je svoje akcije za 437.000 evra, i to članovima svoje porodice. Na saslušanju su ga poslanici pitali koliko njegov šurak ima akcija u naftnim kompanijama, ali on je uporno odgovarao da njegova supruga i sin više nemaju akcije u dvema naftnim kompanijama, koje su inače označene kao veliki zagađivači.
Kanjete je u EP morao da se odmah izvini i za svoje mizogine izjave, budući da je svojevremeno rekao da je „debatovati sa ženom komplikovano jer pokazivanje (muške) intelektualne superiornosti može biti shvaćeno kao seksističko”.
Međutim, odobrenje odbora EP za energiju zasad nije još dobio ne zbog sukoba interesa i seksističkih izjava, već zbog činjenice da je samo dan pred saslušanje u EP prijavio da, osim već navedenih prihoda, dobija i dodatnu platu od svoje vladajuće Narodne partije u Španiji.
I Mađar Tibor Navračic, predloženi komesar za obrazovanje, kulturu i mlade, suočio se sa mukama u EP. Poslanici su ga žestoko propitivali o tome koliko je on dobar za taj posao, imajući u vidu da je iz partije premijera Viktora Orbana, čija vlada, prema oceni mnogih kritičara u Briselu, radi protiv liberalne demokratije i porezima guši slobodu medija i rad nevladinih organizacija. Navračic slovi za Orbanovog bliskog saradnika, a kao mađarski ministar pravde izvršio je reformu pravnog sistema koja je u Briselu protumačena kao ograničavanje nadležnosti pravosuđa. Zbog te reforme i restriktivnog zakona o medijima Orbanova vlada je godinama bila u sukobu sa Evropskom komisijom.
Međutim, zasad je na „popravni” u EP zvanično pao jedino britanski lord Džonatan Hil, kojeg je Junker predložio za potpredsednika EK zaduženog za finansijske usluge. Ovaj britanski konzervativac koji je poznat kao evroskeptik i bivši lobista morao je da objašnjava u EP da on neće biti predstavnik londonskog finansijskog centra Sitija, već da će raditi u interesu cele EU. Rečitošću je ovaj torijevac uspeo da nadigra kritike britanskog kolege iz redova evroskeptičnog UKIP-a, ali to nije impresioniralo nemačke i belgijske poslanike, koji su rekli da je „iza njegovog šarma očigledno skromno znanje o oblasti kojom će rukovoditi”. Pojedini su čak tvrdili da nije pitanje da li on zna komplikovane detalje finansijske regulative, „već da je stvar u tome da lord Hil očigledno nema nikakvog pojma o tome”.
Sve to je uticalo na to da će posle tročasovnog saslušanja lord Hil morati da dođe i na ne tako uobičajeno drugo saslušanje pred odluku o odobrenju parlamenta.
Međutim, briselski izvori navode da postavljenje Hila i Kanjetea, koji pripadaju bloku konzervativnih partija, poprilično zavisi i odtoga da li će biti odobreno postavljenje francuskog komesara Pjera Moskovisija, koji je iz socijalističkog bloka stranaka. Za nemačke političare imenovanje Moskovisija za potpredsednika EK zaduženog za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carinsku uniju sporno je jer, kako kažu, upravo on je, dok je bio francuski ministar finansija, svojom politikom doprineo rekordnom zaduženju Francuske.
Ovaj sukob između dve najveće parlamentarne grupe u EP očigledno će biti razrešen nagodbom – ako demohrišćani glasaju za Moskovisija, i socijalisti će glasati za Kanjetea. A ako Kanjete „padne”, „pašće” i Moskovisi. U tom slučaju Junkeru će biti teško da održisadašnji sastav EK i ispuni sve želje država članica, ali i poslanika EP.
Nenad Radičević
objavljeno: 03.10.2014.
