Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Dec.2019, 13:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kikindski đaci žele drugačiji pristup u obrazovanju

Kako bi se poboljšali rezultati na testovima, učenici smatraju da, ne bežeći od činjenice da sami treba da budu mnogo aktivniji na času, prosvetni radnici treba da primene drugačiji pristup u obrazovanju, odnosno da se posvete individualnim potrebama učenika. Međutim, prosvetari ističu da bi roditelji, na prvom mestu, kao i deca trebalo da shvate da su svi na istoj strani obrazovanja.

Rezultati PISA testa, kao i rezultati polaganja male mature pokazuju da učenici u našoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zemlji ne odstupaju od svojih vršnjaka u skoro svim zemljama u Evropi. Ne bežeći od činjenice da veliki broj đaka, više od 40 odsto, ne prisustvuje redovnoj nastavi, učenici smatraju da bi bolje rezultate postigli ukoliko bi se, nakon razgovora sa školskim pedagogom, nastavnici više posvetili individualnim potrebama učenika.

S druge strane, zaposleni u prosveti ističu da je školski sistem dobar, ali da je potrebno još vremena kako bi se rezultati videli. Međutim, kako bi saradnja bila još bolja, učenici i roditelji treba da shvate da su prosvetni radnici na njihovoj strani.

''Možda će me neko pogrešno shvatiti, ali mi smo prvo decu naučili koja su im prava, a nismo ih naučili obavezama. Mislim da paralelno treba da radimo na njihovim pravima i obavezama. Ponavljam, roditelji, učenici, nastavnici i resorno ministarstvo, na istom su zadatku. Da od naših najmlađih sugrađana prvo stvorimo dobre ljude. Neko će od njih biti lekar, neko pekar, neko advokat, ali prvo treba da postanu dobri ljudi'', kaže Jelena Krvopić, direktorka OŠ ''Jovan Popović'', Kikinda.

Jedan od načina da se drugačije pristupi učenicima mnogi prosvetari vide u dodatnom obučavanju. U Centru za stručno usavršavanje u Kikindi samo za godinu dana bude organizovano više od 160 seminara za prosvetne radnike.

''Jedan od načina je da znanja budu primenjiva tako da deca ne uče samo suvoparne stvari, već da na primerima mogu da nauče da znanje primenjuju. Jedna od takvih stvari je naš park nauke koji je tako i osnovan da bi deca na licu mesta mogla da vide određene zakonitosti u prirodi koja su im svakog dana na dohvat ruke, ali još uvek se boje da se upuste u to'', dodaje Dejan Karanović, direktor Centra za stručno usavršavanje u Kikindi.

Zadatke iz čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti rešavalo je prošle godine oko 8.000 petnaestogodišnjaka iz 222 škole širom Srbije. Stručnjaci ističu da su i dalje neophodne reformske intervencije koje bi unapredile kvalitet obrazovanja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...