Izvor: Press, 14.Dec.2013, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest učiteljice-heroja koja je od masakra spasla 15 đaka
- Toliko sam svesna da su stvari lako mogle da ispadnu obrnuto - kaže gospođa Rog-De Belis.
U ušima joj još uvek odjekuju pucnji, krici i molbe koje je slušala iz hodnika i susedne učionice.
- Danima nakon toga mi je bilo teško da ustanem iz kreveta. Stalno mi je u glavi sve kroz šta su moji đaci prošli, a razmišljam i o svim tim izgubljenim životima. Teško mi je da uvidim da je već prošla čitava godina. To mi se zaista vraća neprestano, sve vreme - priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ona.
Tragedija iz škole "Sendi huk" od 14. decembra bila je jedan od najgorih tragedija te vrste u istoriji SAD i pokrenula je javnu diskusiju o politici prava na legalno posedovanje i nošenje oružja u zemlji.
Tada je 20-godišnji usamljenik sa ozbiljnim psihičkim problemima Adam Lanca masakr počinio oružjem koje je legalno nabavila njegova majka i prva žrtva Nensi.
U trenutku kada je ubica ušao u školu, prisebna učiteljica i njeni đaci sedeli su u svojoj učionici u krugu, i razgovarali o doživljajima sa raspusta.
- Ustala sam, ugasila svetla, okrenula se đacima, i rekla: "moramo u WC - odmah".
WC je bio površine 1x2 m, premali čak i za lavabo. Deca su se penjala na WC šolju, zavlačila su se iza nje, a učiteljica je iskoristila policu da zabarikadira vrata.
Deca su međutim, čula sve što se dešavalo oko njih "užasno i vrlo glasno". Rog-De Belijeva im je rekla da ih sve mnogo voli - i mislila je da je to poslednja stvar koju će čuti, jer ih čeka sigurna smrt.
Tragediju proživljavamo svaki dan
Kada je posle 45 minuta stigla policija, decu i dalje nije htela da pusti napolje, jer nije verovala da je sve gotovo.
Naredna četiri dana provela je kao u bunilu, ne znajući da li je živa ili mrtva. Na kraju je morala da uzme više od godinu dana odsustva s posla, kako bi povratila psihičku stabilnost i volju za životom. Za to vrme povremeno je radila u humanitarnoj organizaciji "classes4classes" (odeljenja za odeljenja), koja podstiče uzajamnu dobrotu i ljubaznost među učenicima.
Što se tragedije u kojoj je spasla 15 dečijih života tiče, povodom njene prve godišnjice je izjavila:
- Niko ne treba na to da nas podseća. Ne moramo da oživljavamo sećanja. Mi to proživljavamo svaki dan. Nosimo ga u sebi.
.jpg)
