Izvor: Politika, 04.Avg.2014, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I reč može da ubija
Jevrejska država o palestinskim civilnim žrtvama govori kao o „ljudskom štitu”, dok borci Hamasa svoje napade uvek predstavljaju kao „odgovor na surovi izraelski napad”
Ništa jače ne potvrđuje značaj ratne propagande nego aktuelni sukob uGazi, gde Hamas svoje raketiranje izraelskih gradova naziva „odgovorom na surovi izraelski napad”, dok zvaničnici Izraela o više hiljada poginulih palestinskih civila govore kao o „ljudskom štitu”.
Palestinci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Gazi, gde već nedeljama traje izraelska vazdušna i kopnena intervencija, dobili su uputstvo da u razgovoru sa medijima uz broj žrtava obavezno dodaju da je reč o „nedužnim građanima”. A izraelski establišment je razvio jedan sasvim poseban, ratni rečnik u kojem se o nastradalima u izraelskoj vojnoj intervenciji govori ne kao o poginulima usled izraelskih bombi, već kao o žrtvama „bezdušnih terorista Hamasa” ili čak kao o „neuključenima” (u konflikt). Kako piše „Njujork tajms”, izraelski zvaničnici ni za likvidiranje hamasovac ne koriste reč „ubistvo” već – „usredsređena opstrukcija”.
Eufemizmi obe strane potvrđuju da se rat vodi mecima i bombama koliko i rečima. I Palestinci i Izraelci trude se da osvoje srca stranihreportera i svetske javnosti i tako opravdaju napade na civile protivnika. Gaza je u ruševinama, a Izraelci su izgubili nekoliko civila i desetine vojnika. Javnost gubi strpljenje i treba je ubediti da se nije otišlo predaleko. Jedan od načina je dehumanizacija neprijatelja, kada o njemu govorite samo kao o broju, a ne kao o čoveku koji je vodio konkretan život pre nego što ga je pogodila vaša raketa.
Izraelski pisac Etgar Keret kaže za američki dnevnik da se izraz „neuključeni” upotrebljava za nenaoružane građane Gaze jer onda „priznajete da on nije neko pokušava da vas uništi, ali ga ne identifikujete, on nije dete koje je pokušavalo da nauči da svira klavir,već samo neko ko nije pucao na vas”.
Rat rečima vodi se i na internetu. Komentari „Hamas je kriv”, sa jedne strane, i „Hitler je bio u pravu” sa druge. Hakeri naklonjeni palestinskim borcima uspeli su da vlasnicima mobilnih telefona u Izraelu pošalju SMS: „Naterali smo vas da se kao miševi skrivate po skloništima”, što je aluzija na bežanje Izraelaca u podrume pod naletom raketa iz Gaze. Izraelci vešti sa računarima odgovaraju tako što borce Hamasa prikazuju kao likove iz igrice „Engri berds”, ali se u javnom prostoru dešavaju mnogo opasniji incidenti od poređenja Palestinaca sa „besnim pticama”. Krajnje desničarski poslanik Ajelet Šaked sve je Palestince nazvao „neprijateljima”, dok je za islamske mučenike kazao da su „zmije” čije majke treba ubiti.
Poslednji sukob između Izraela i Hamasa buknuo je kada su tri izraelska tinejdžera oteta i potom ubijena na drugoj palestinskoj teritoriji, Zapadnoj obali. Usledili su kidnapovanje i usmrćivanje jednog palestinskog dečaka kao i protesti na kojima su izraelske snage reda tukle pojedine palestinske demonstrante. Hamas je počeo da raketira izraelske civile, na šta je Izrael odgovorio bombardovanjem i slanjem trupa. Kamere i fotoaparati svetskih medija celog juna šalju stravične snimke destrukcije i stradanja žena, deca i starih u Gazi, što izaziva strašnu nervozu vlade u Jerusalimu.
Jedan od najistaknutijih verbalnih ratnika na strani jevrejske države danas je njen bivši ambasador u SAD Majkl Oren, koji za izveštača sa lica mesta piše da su „saučesnici terorista” jer potpadaju pod propagandu Hamasa. On kaže za Si-En-En da „u klasičnim scenarijima dehumanizacije... o neprijateljima govorite kao o pacovima ili bubašvabama i to vam daje za pravo da ih masovno ubijate”. On, međutim, navodi da oni Palestince ne nazivaju bubašvabama, ali da je veoma je teško saosećati se sa drugima kada su rakete usmerene na vašu porodicu.
Iako jedan deo američkih medija bezrezervno ostaje privržen Izraelu, dotle drugi ozbiljno preti da naruši sliku koju Amerikanci imaju o Izraelu, koji je u uvek u pravu jer se, baš kao i oni, nalazi u ratu protiv terorista. Ipak, na TV ekranima gledaju kako palestinski civili stradaju u školama, džamijama, skloništima...
U pokušaju da umanji poraze u medijskom ratu, izraelski premijer Benjamin Netanijahu izjavio je da Hamas namerno traži „televizične mrtve Palestince”, ali je time samo potpalio gnev pojedinih novinara. Tako mu je „Njujork magazin” odgovorio da bi, ako mu toliko smeta kako „mrtvi Palestinci izgledaju na televiziji”, trebalo da prestane da ih ubija toliko.
Glen Grinvald, trenutno najpoznatiji novinar na svetu, koji je na osnovu materijala Edvarda Snoudena napisao seriju tekstova o američkoj špijunaži širom sveta, priključio se debati tvrdeći da ono što Netanijahu danas radi nije drugačije od onog što je radio Jozef Gebels. Grinvald podseća da je Hitlerov ministar za propagandu 1941. pisao o Jevrejima onako kako se u Izraelu danas govori o Palestincima: „(Jevreji) su znali da dobrodušni Nemac Mihael u nama jeste uvek spreman da pusti sentimentalne suze zbog nepravde koja im je učinjena. Iznenada imate utisak da populaciju berlinskih Jevreja čine samo male bebe čija detinja bespomoćnost može da nas dirne. Mogu da zbune neku bezazlenu dušu neko vreme, ali ne nas. Mi tačno znamo kakva je situacija.”
Čak i bez ovako oštrih Grinvaldovih poređenja, Izrael zna da mu je sve teže da kontroliše sliku koja se emituje iz Gaze. Portparol vlade Mark Regev stalno je u svetskim novinama i na televiziji, gde tvrdi da je za sve kriv Hamas i da njegova zemlja ne gađa civile namerno. Ali, bivša predstavnica za medije izraelske vojske Avital Libovič podseća da razumevanje građana ima granice čak i kada je reč o legitimnom obračunavanju sa onima koji ugrožavaju vašu teritoriju: „Postoji izvesna tačka kada teške slike počinju da podrivaju legitimitet.”
Jelena Stevanović
objavljeno: 04.08.2014.
.jpg)
