Izvor: Deutsche Welle, 23.Jan.2016, 10:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska: Juriš u prošlost
Hrvatska je zvanično dobila novu vladu desnog centra s premijerom Tihomirom Oreškovićem. Njegov ekspoze nije dao nužne odgovore, a sastav ministarske ekipe jača tvrdnje da se u Hrvatskoj dešava konzervativna revolucija.
Iako su mediji saborsko predstavljanje programa mandatara za sastavljanje vlade Tihomira Oreškovića najavljivali kao malu revoluciju, i to zbog fascinacije power pointom u kojem je napravljeno, sam je program malo koga oborio s nogu. I pri tom se čini >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << da je to tek manji deo problema, jer je dan ranije veliki deo javnosti izuzetno oštro reagovao na popis ministara koji je mandatar objavio nakon nekoliko nedelja pregovora i 60 razgovora koje je obavio, kako kaže, s najboljima od najboljih.
Stručan i politički neiskusan – tako hrvatskog mandatara Tihomira Oreškovića opisuju listovi s nemačkog govornog područja. Kao zanimljivost se ističe da je Orešković rastao u Kanadi, te da muku muči s hrvatskim jezikom. (28.12.2015)
Obaveštajac, istoričar i časna sestra
Može li bivši visokopozicionirani obaveštajac Josip Buljević, čiji su ljudi zlostavljali novinarku Helenu Puljiz i vrbovali je da radi za njih, biti ministar obrane? Treba li nam registar domaćih izdajnika koji predlaže budući ministar branitelja Mijo Crnoja? I zašto je istoričar Zlatko Hasanbegović, čovek koji tvrdi da hrvatska država nije nastala na antifašističkoj borbi, stavljen na čelo siromašnog Ministarstva kulture s kojim do sada nije imao dodirnih tačaka? Ove su se teme koje i inače dele građane iz medija i sa društvenih mreža preselile u Sabor u kojem se, nakon power pointa, dogodilo još jedno čudo – mandatar nije odgovarao na pitanja poslanika.
Levi deo javnosti je već zaključio da je reč o nastavku konzervativne revolucije koja će dokidati ljudska prava i osvećivati se neistomišljenicima. Jedan od dokaza vide i u činjenici da će bivša časna sestra Bernardica Juretić preuzeti resor socijale. No politikolog Berto Šalaj, profesor Fakulteta političkih znanosti, kaže da iz svega ne može to potvrditi.
„Ako govorimo o Hasanbegoviću, ne čini mi se da je to nastavak konzervativne revolucije. Očekivao bih da na tom i nekim drugim mestima budu ljudi koji zagovaraju konzervativne vrednosti, bez obzira radilo se o pravima seksualnih manjina, pravu na pobačaj i slično. Ali dobili smo predlog koji ide protiv ideje utemeljitelja HDZ-a, Franje Tuđmana, koji je antifašizam vidio u temeljima hrvatske države. Ovaj čovek negira antifašizam, a to nema nikakve veze s konzervativnom političkom ideologijom“, govori Šalaj za DW. Kaže, takav bi se stav mogao označiti s nekim drugim nedemokratskim ideologijama pa mu nije jasno šta to HDZ sa ovim odabirom želi da poruči. „Konzervativizam je legitimna politička ideologija, a ovaj predlog izlazi iz okvira pluralističkih demokratskih političkih ideologija.“
Povređene taštine
Sudeći prema oštroj saborskoj raspravi o Oreškovićevom kabinetu i programu, a koja se koncentrisala na ustaše i partizane, teško je pretpostaviti kako će ovakva vlada doprineti smirivanju ideoloških sukoba unutar hrvatskog društva. Odgovornost, smatra politikolog Šalaj, moraju preuzeti šefovi HDZ-a i Mosta Tomislav Karamarko i Božo Petrov. „Opet smo videli da Orešković ne želi da odgovara na takva pitanja. Očito je da se on u njima ne snalazi dobro. To je upitno, ali recimo da će se on baviti ekonomijom.“ Šalaj zato kaže da Karamarko i Petrov moraju istupiti i reći da postoje neke granice izvan kojih se ne može ići. „Možemo se deliti na liniji konzervativizma, liberalizma, socijaldemokratije ili štogod, ali temeljne postavke liberalne demokratije se ne smeju dovoditi u pitanje i tu poruku moraju poslati Karamarko i Petrov, ali i tražiti od svih koji su u vladi da se na taj način ponašaju.“
Mandatarova prezentacija programa ostavila je brojna otvorena pitanja; ponajviše kada je reč o spoljnoj politici, odnosima sa susednom Bosnom i Hercegovinom te upravljanja migrantskom krizom. Lidija Knežević, glavna urednica portala Obris (Obrana i sigurnost), za DW kaže da se iz netransparentnih pregovora Mosta i Domoljubne koalicije ne može zaključiti šta je politika buduće vlade kada se govori o izbeglicama i sigurnosnim izazovima. „Ta se pitanja, kao i neka druga, povlače skladno time što je do sada HDZ govorio. Šta o tome misli Most, nije nam poznato.“
Konačna lista ministara pokazala je da su precrtana neka imena s kojima se tokom pregovora licitiralo. Osobe koje su kroz medijske nastupe već sebe predstavile kao ministre, sada su, čini se, izigrane i ponižene pa i ne čude ostavke na stranačke funkcije koje su se dogodile u poslednja dva dana. „HDZ i Most od nužde prave vrlinu. Oni su morali da pristanu na takav pregovarački proces, ali to međusobno pravo veta je bilo vrlo čudno. Sada imate povređene taštine i ljude kojima su mesta obećana, a nisu ih dobili. To je prouzrokovalo i još će prouzrokovati ozbiljne podele u Mostu i HDZ-u“, kaže nam Šalaj.
Vlada, zaključuje ovaj politikolog , ne proizlazi iz nekog jasnog političko-ekonomskog programa, već je rezultat neobičnog pregovaranja i kompromisa. „Ona je eksperiment retko viđen u savremenim demokratijama. Naravno da svi želimo vladi dobro, jer će tada biti dobro svima. Ali, moralo bi se dogoditi čudo da ova vlada može kvalitetno raditi svoj posao.“
