Izvor: Vostok.rs, 24.Apr.2012, 01:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goj se, ne boj se
24.04.2012. -
Preveliki je broj stanovnika naše planete koji će za 20 godina postati još deblji i bolesniji. Krivica za sve to pripada načinu života s malo kretanja i neracionalna ishrana. Ovakve su vrlo žalosne prognoze stručnjaka Organizacije za namirnice i poljoprivredu FAO pri OUN. Tvrde: gojaznost će postati bič čak i u zemljama u razvoju i siromašnim zemljama Evrope i Centralne Azije, zato što će tamo biti postignut uspeh u potpunom pobeđivanju gladi. Ipak, autori referata >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ne pišu kad će i da li će uopšte doći do izobilja u Africi i Jugoistočnoj Aziji, gde živi najgladniji narod i gde neuhranjenost predstavlja jedan od najčešćih uzroka smrti.
Ipak, stručnjaci prate tendenciju već duži niz godina: problem gojaznosti je iz razvijenih zemalja prešao u zemlje u razvoju. „Krivac za sve je nepravilna ishrana i pogoršanje ekološke situacije, - rekla je za „Glas Rusije" lekar-terapeut, nutricionista, stručnjak za racionalnu ishranu Larisa Tabačnikova.
„Rafinirana hrana, život s malo kretanja, sve to zajedno dovodi do gojaznosti. Savremeni čovek troši mnogo manje kalorija. Brze kalorije povezane s ishranom ugljenim hidratima prema kojoj ljudi gaje pristrastnost – sve to takođe dovodi do nezdrave težine. Ne dobijamo normalnu hranu, ne samo to, odvikli smo se od nje, zato što se ona ponekad nigde ne može naći i pored najbolje želje. Hrana je zagađena, nije ekološka, sadrži masu primesa. To je još jedan problem zagađenja spoljne sredine koja izaziva zaprljanost unutrašnje sredine čovekovog organizma."
Kao još jedan uzrok gojaznosti psiholozi navode „gušenje stresa hranom". Da bi se povratili posle teškog dana ljudi pre spavanja prezalogaje nešto i konzumiraju previše slatkiša i alkohola. Neki žitelji zemalja koje su postale bogatije tek u poslednje vreme, kupuju „hranu za rezervu" sećajući se vremena krize, kad su tezge u prodavnicama bile prazne. I, naravno, problem nad problemima je ubrzanje života, kad se hrana uzima neredovno i na brzu ruku. Pritom se obično jede ono što padne pod istu ovu ruku: bilo da su to instant - namirnice bogate ugljenim hidratima ili je to preveliki "biznis-lanč".
Postoji još jedna, vrlo radikalna tačka gledišta na problem prekomerne težine: gojaznost nacije ide u prilog političkim snagama koje lobiraju farmaceutske kompanije, koje prodaju preparate za mršavljenje i opremu za medicinske klinike. Pristalice ove teorije tvrde da inače na televiziji i na internetu ne bi bilo toliko reklama, koje pozivaju ljude da se izbave suvišnih kilograma na određeni način. Međutim, čovek teško može da poveruje u cinizam vlasti, jer od gojaznosti svake godine umire 2,8 miliona ljudi u celom svetu. S druge strane, pred kraj prve decenije 21. veka broj gladnih ljudi u celom svetu je iznosio više od jedne milijarde... Na rešavanju ovog paradoksa cela svetska zajednica tek treba ozbiljno da poradi.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
.jpg)
