Izvor: Politika, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska unija protiv jednostranih poteza
Od dopisnika Tanjuga
Brisel, 19. novembra – Ministri spoljnih poslova Evropske unije pozvali su danas Beograd i Prištinu da pokažu "veću fleksibilnost" radi postizanja "dogovornog rešenja", a većina njih je jasno upozorila kosovske Albance da se uzdrže od jednostranih poteza nakon 10. decembra. Predstojeća peta runda direktnih pregovora Beograda i Prištine, subotnji izbori na Kosovu i Metohiji i nervoza zbog mogućih jednostranih poteza Prištine učinili su da Kosmet zauzme jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od ključnih mesta na sastanku Saveta ministara EU.
U osvrtu na pregovarački proces, Savet je zatražio od dve strane da odgovore "pozitivno i konstruktivno" na inicijative "trojke", te da "učine sve napore da bi se postiglo dogovorno rešenje za status Kosova".
Ministri su pružili podršku "trojci" i posredniku EU Volfgangu Išingeru, koji ih je, prema rečima predsedavajućeg, portugalskog šefa diplomatije Luiša Amada, "izvestio o stanju u pregovorima, očekivanjima i načinima da se EU pripremi da odmah reaguje nakon 10. decembra".
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je u tom kontekstu istakao da će se Savet ministara EU naredni put sastati upravo 10. decembra, i da će tom prilikom razmatrati dalje poteze.
Amado je naglasio da je veoma važno da "o jednom ovako važnom pitanju za bezbednost Evrope kao što je Kosovo", EU pronađe zajednički jezik. Ministri su, prema zaključcima sa sastanka, izrazili i "nezadovoljstvo niskom izlaznošću" na kosmetskim izborima, te su izrazili žaljenje zbog "slabog učešća kosovskih Srba i poziva Beograda na bojkot". Savet je pozvao na brzo formiranje nove vlade koja bi ojačala reformsku agendu za dobrobit "svih zajednica na Kosovu".
U tom kontekstu, više ministara je uputilo jasnu poruku pobedniku kosmetskih izbora Hašimu Tačiju da se uzdrži od jednostranih poteza. Među njima se našao i Džon Marfi, ministar za Evropu Velike Britanije, zemlje za koju se do sada obično vezivala moguća podrška jednostranim potezima Prištine.
Marfi je istakao da "Kosovo treba da ima svoju nezavisnost", ali da to "ne treba da bude nekoordinisano jednostrano proglašenje, već da bude koordinisano s međunarodnom zajednicom".
Na negativne posledice jednostranog proglašenja nezavisnosti je upozorio i nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer.
"Bez obzira kako strane bude reagovale, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bi dovelo do mnogo gubitnika, uključujući i one koji sebe još uvek ne mogu da prepoznaju u toj ulozi", izjavio je Štajnmajer.
"Zbog toga je dogovorno rešenje najbolje rešenje za sve strane", naglasio jenemački šef diplomatije. On je istakao da su šanse za postizanje dogovora "male", ali da bi trebalo učiniti sve da do njega dođe.
Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt je pozvao Tačija na "odgovornost". "Tači mora da razume da postoje razlike između političara u opoziciji i odgovornog premijera", rekao je Bilt i dodao da ne smatra da bi stanovništvo Kosova želelo da bude "nezavisno od međunarodne zajednice"s obzirom na to da će na nju morati da računa još godinama.
Rumunski ministar spoljnih poslova Adrijan Čorojanu predložio je u Briselu na sastanku Saveta ministara EU da posle 10. decembra budu nastavljene konsultacije unutar EU o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije.
On je istakao da je taj svoj predlog predstavio trenutnom predsedavajućem, šefu portugalske diplomatije Luišu Amadu, kao i njegovom nasledniku u prvoj polovini 2008. godine, slovenačkom ministru spoljnih poslova Dimitriju Rupelu.
Čorojanu je istakao da se Bukurešt ne slaže s tim da bi manji broj zemalja unutar EU koji se protivi nezavisnosti Kosova i Metohije trebalo da uskladi svoj stav s većinom. "Trebalo bi, baš nasuprot, pronaći zajednički imenitelj stavova svih članica", istakao je on.
Šef mađarske diplomatije Kinga Genc izjavila je da bi bilo nepoželjno da dođe do jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova, na šta je, kako je rekla, upozorilo još nekoliko članica EU.
Slovački šef diplomatije Jan Kubiš se sa svoje strane založio za kompromisno rešenje i dodao da bi svakako bilo "bolje da se do rešenja dođe kroz rezoluciju Saveta bezbednosti".
Kubiš je, inače, na marginama Saveta ministara sazvao sastanak ministara spoljnih poslova članica "Regionalnog partnerstva" (Austrija, Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija), koji su se založili za brzu odluku EU o slanju misije iz oblasti policije i pravosuđa na Kosovo i Metohiju na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Savet ministara Evropske unije je danas doneo odluku o produžetku mandata tima za pripremu svoje eventualne misije na Kosmetu do 31. marta 2008. godine. Ovo je šesti put da EU odlučuje o produžetku misije, koja je prvobitno trebalo da okonča svoj zadatak pre više od godinu dana.
Slanje misije, međutim, čeka rešenje budućeg statusa Kosmeta s obzirom na to da je više zemalja članica EU protiv slanja misije Unije bez jasnog pravnog osnova, odnosno rezolucije Saveta bezbednosti UN. Solana je, tim povodom, istakao da EU mora da pronađe rešenje za slanje misije EU.
"Mislim da ćemo pronaći rešenje koje će biti u skladu s međunarodnim pravom (...) vodimo razgovore o tome s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom", izjavio je on.
U Briselu je boravio i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je izjavio da Beograd od Evropske unije očekuje da podstakne Prištinu na istu onu fleksibilnost i kreativnost koju je do sada zahtevao i dobijao od srpskog pregovaračkog tima.
"Očekujemo da EU zatraži istu dozu fleksibilnosti od strane kosovskih Albanaca sada kada su završeni i njihovi izbori (...) Vreme je da se pritisne i Priština, a Srbija radi sve što može da dovede do kompromisnog rešenja", izjavio je Đelić, nakon sastanka sa slovenačkim ministrom spoljnih poslova Dimitrijem Rupelom.
"Srbija je izašla sa svežim idejama, mi smo strana koja je fleksibilna, inovativna, konstruktivna (...) i sada očekujemo da EU to isto zatraži od kosovskih Albanaca, koji nisu ništa ponudili tokom pregovaračkog procesa", naglasio je on.
On je istakao da mu je Rupel preneo da "veći broj zemalja članica prepoznaje fleksibilnost Beograda i da vide sve prednosti jednog kompromisnog rešenja".
[objavljeno: ]
