Izvor: Blic, 11.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa traži predsednika
Bivši državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Henri Kisindžer jednom prilikom je upitao: „Koga da pozovem ako hoću da zovem Evropu?" Od sledeće godine odgovor bi mogao da bude: „Predsednika Evrope", što je malo slobodniji naziv, a stvarno zvanje je „predsednik Evropskog saveta".
Bivši britanski premijer Toni Bler je prošle nedelje dobio hladan politički udarac od francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji je odbio da podrži njegovu kandidaturu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za mesto predsednika Evropske unije. Sarkozi je to učinio posle sastanka s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja se smatra jednim od vodećih kandidata za to mesto. Prema objavljenim rezultatima anketa, građani svake veće zemlje članice EU žele da se na tom mestu nađe neko poznato lice, a ne neki debitant.
EU, koja dosad nije uspela da postane globalni politički igrač, uprkos tome što je ekonomski gigant, krenula je u akciju da postane jača i uticajnija figura u svetskoj politici kreirajući mesto predsednika Evropske unije. Lisabonskim sporazumom, koji je potpisan prošlog decembra, želi se reformisana birokratska struktura Evropske unije i da taj blok postane poštovani igrač u svetskoj politici. EU, koja predstavlja najveći svetski „supernacionalni klub", želi da sačuva integritet i jedinstvo u polju spoljne politike kreiranjem mesta predsednika EU. Drugim rečima, od sada će američki predsednik imati svoj duplikat u EU. Pitanje je da li će predsednik EU postati uticajan kao što je predsednik SAD i da li će stvarno biti u mogućnosti da dobije snažnu podršku od svih država članica.
Naime, on ili ona predsedavaće na četiri godišnja samita EU, pripremati svoje programe rada i biće „veoma zaposleni" u rešavanju nesporazuma između 27 država članica. Novi predsednik imaće na raspolaganju tim od 16 do 22 ljudi, privatni avion, kao i rezidenciju poput dvorca. Predsednik EU, međutim, neće imati izvršnu ulogu, kao ni moć da donosi odluke. Vođenje EU iz dana u dan i dalje će biti u rukama predsednika Evropske komisije. Ali, federalisti se nadaju, a evroskeptici plaše, da će se predsednik Saveta - neka vrsta superpredsedavajućeg - vremenom razviti u stvarnog, direktno izabranog predsednika Evrope. Odatle i proizilazi veliki značaj onoga ko će biti prvi izabrani na tom mestu, kao što je to bilo sa prvim izabranim predsednikom SAD 1789. godine. Taj posao će biti definisan, možda i zauvek, eminencijom prvog predsednika.
Analitičari smatraju da ukoliko vlade članice izaberu Merkelovu ili Blera, oni će svetu i sebi samima govoriti da je to važan i uticajan posao, ali ako izaberu relativno nepoznatu ličnost iz manje države članice, onda će govoriti „ovo je tek još jedan visoki evropski aparatčik".
Ovaj posao trenutno niko ne obavlja. Po sporazumu EU, nacije se menjaju na svakih šest meseci na mestu predsednika i Evropskog saveta i Saveta ministara. Predsednika će izabrati 27 zemalja članica, a nijedna država neće imati pravo na veto. Mandat predsednika trajaće dve i po godine, sa mogućnošću obnavljanja. „Predsednik Evrope" ili predsednik Evropskog saveta trebalo bi da bude „prepoznatljivo lice Evrope" za obične Evropljane. Međutim, direktno izabran evropski parlament, jedina demokratska institucija EU, neće imati uticaj na postavljenje njega ili nje na mesto predsednika EU.
Po Lisabonskom sporazumu, predsedniku Evropskog saveta biće zabranjeno da u isto vreme vodi i nacionalni kabinet. To bi značilo da nacionalni lider ne bi mogao da bude i predsednik u isto vreme, kao što je danas slučaj, ali neće mu biti zabranjeno da vodi drugi kabinet unutar Unije, kao, na primer, kabinet predsednika Komisije.
I na kraju: Koga bi neki budući Henri Kisindžer mogao da pozove? Predsednika Saveta? Visokog predstavnika? Predsednika Evropske komisije... Očigledno rešenje bilo bi da se postavi ista osoba na mesto predsednika Saveta i Evropske komisije, sa visokim predstavnikom i ministrom spoljnih poslova. U zakonima EU nema ničega što bi to moglo da spreči. Tada bismo imali jedinstvenog „predsednika Evrope" sa punom slobodom i moći, a verovatno se, smatraju analitičari, baš iz tog razloga to neće ni dogoditi.
