Izvor: Večernje novosti, 12.Okt.2015, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan u velikom procepu
TURSKA vri tokom trodnevne žalosti, posle najgoreg terorističkog napada u novijoj istoriji zemlje na Bosforu. Islamska država je prvooptužena za napad i vlasti ubrzano rade na identifikaciji dvojice bombaša koji su samoubilačkim činom prekinuli mirovni protest prokurdskih aktivista i levičara. Ali, antivladini protesti se ne smiruju, čak ni u trenucima opraštanja od poginulih i policija je u akciji. U miru u ponedeljak nije prošlo ni opraštanje od nekih od najmanje 97 poginulih u napadu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Jake policijske snage, sa vodenim topovima i oklopnim vozilima, dežurale su na prilazima džamiji u istanbulskom predgrađu, dok su stotine demonstranata sa partijskim zastavama prolazile uzvikujući parole protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Lider prokurdske opozicione Narodne demokratske partije Selahatin Demirtas krivi vladu za napad za koji tvrdi da je ciljao njegovu partiju. STIŽE I KANCELARKA Nemačka kancelarka Angela Merkel otputovaće naredne nedelje u dvodnevnu posetu Turskoj, gde će sa zvaničnicima te zemlje razgovarati o bezbednosnim pitanjima, o krizi u Siriji, kao i o migrantskoj krizi, saopštio je portparol kancelarke Štefan Zajbert. Ova poseta je najavljena samo dva dana posle bombaškog samoubilačkog napada u turskoj prestonici Ankari, a Merkelova od Turske očekuje pomoć po pitanju talasa izbeglica koje sa Bliskog istoka dolaze u Evropu. Malo je onih, uključujući vlasti u Ankari, koji ne pronalaze vezu između napada i predstojećih parlamentarnih izbora 1. novembra. Premijer Turske Ahmet Davutoglu tvrdi da je napad predstavljao pokušaj uticaja na njihov ishod. Opozicija, međutim, optužuje Erdogana da u sukobu sa Kurdima doliva ulje na vatru, nadajući se da će tako privući nacionalistički orijentisan deo glasačkog tela. Prokurdska opozicija Erdogana optužuje za napade u Ankari. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost Orhan Pamuk tvrdi da je Erdogana razbesneo neuspeh na izborima 7. juna, kada je njegova vladajuća partija izgubila apsolutnu većinu koju je imala od 2002. i tako raspršila predsednikove nade da će izmeniti Ustav i proširiti ingerencije. Kurdi ga nisu podržali, pa Pamuk veruje da su vlada i vojska odlučile da ponovo pokrenu rat protiv kurdskog pokreta. - Cela zemlja danas razume Erdoganovu računicu. Prvo nije hteo da bude deo međunarodne koalicije koja se bori protiv islamskog kalifata. Zatim, prihvatio je da radi ono što su od njega tražili Amerikanci. Onda je istovremeno sa kalifatom, počeo da bombarduje Kurde. Jedna mirna zemlja odjednom se našla u ratu, istovremeno protiv islamskog kalifata i protiv Radničke partije Kurdistana, kurdskih pobunjenika - primećuje Pamuk. Partija predsednika Erdogana AKP bori se sada za osvajanje nekoliko procenata više glasova nego što je dobila u junu, kako bi dobila većinu, neophodnu da bi njen lider promenom Ustava produžio vlast. U tom kontekstu analitičari vide njegovo istrajno "treniranje strogoće" prema medijima, čak i posle napada. Jugoistočna Turska za to vreme je utonula u žestoke borbe između snaga bezbednosti i kurdske PKK. Situaciju komplikuje rat u susednoj Siriji koji produkuje džihadističke borce, masovnu izbegličku krizu i zahuktava vojne intervencije. Ankara sve češće negoduje zbog naleta ruskih aviona, NATO nagoveštava slanje trupa u Tursku radi eventualne odbrane svoje članice, dok politička nestabilnost na Bosforu komplikuje situaciju u ovom već trusnom području.
Nastavak na Večernje novosti...
