Izvor: Politika, 03.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čaves „oslobađa“ Kolumbiju
Posle ubistva glavešine Farka, Venecuela i Ekvador nagomilali trupe na granici sa Kolumbijom. – Čaves preti da će „osloboditi Kolumbiju”
Venecuelanski predsednik Ugo Čaves naredio je zatvaranje ambasade u Bogoti i poslao deset tenkovskih bataljona na granicu sa susednom Kolumbijom, u znak podrške savezničkom Ekvadoru čija je teritorija bila uzurpirana vazdušnim napadom kolumbijske avijacije.
Tri susedne južnoameričke zemlje samo što nisu zaratile posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bombaškog napada kolumbijskih regularnih snaga na logor pobunjeničke gerile Fark. U ovom napadu ubijeno je 17 gerilaca među kojima i portparol zloglasne paravojne formacije Raul Režes, što je u Kolumbiji proslavljeno kao do sada najjači udarac Farku. Ekvador je to protumačio kao agresiju na svoju teritoriju. Bombe iz kolumbijskih aviona pale su, naime, na teritoriju Ekvadora gde se ulogorio štab gerilaca. Kolumbijska pešadija je potom, kako proizlazi iz opisa ovih okršaja u toku vikenda, prešla granicu kako bi izvukla tela gerilaca i zarobila ranjenike.
Vojnici su raciju izveli na oko dva kilometra od granice u susednom Ekvadoru. Pri tom je, kako je naknadno saopšteno, kolumbijska pešadija zaplenila i dokumente koji otkrivaju vezu između ove kolumbijske terorističke organizacije (kako je Fark okvalifikovan u Evropskoj uniji i SAD) i vrha ekvadorske vlasti u Kitu.
Ekvadorski predsednik Rafael Korea, posle zapaljivog govora Uga Čavesa u redovnoj nedeljnoj televizijskoj emisiji „Alo, predsedniče", odlučio je da zatvori ekvadorsku ambasadu u Kolumbiji i naredio koncentraciju ekvadorskih trupa na granici. Pre Čavesove odluke da slanjem tenkova zaoštri situaciju sa susednom Kolumbijom, delovalo je da će se ekvadorski čelnik zadovoljiti izvinjenjem iz Bogote. Levičarske vlasti u Venecueli i Ekvadoru su u bliskom savezništvu, dok je Kolumbija prva među latinoameričkim zemljama na listi Vašingtona kao najbliži saveznik SAD. Njoj je za borbu protiv narkotrafikantske mafije i terorizma namenjena i najveća pomoć iz američkog budžeta (600 miliona dolara godišnje).
Čaves je u nedelju minutom ćutanja odao poštu poginulom Režesu, za koga je rekao da je „kukavički napadnut na spavanju", dok je u Kolumbiji uz sve državne počasti sahranjen jedan od poginulih vojnika regularne vojske. Zahvaljujući posredništvu venecuelanskog predsednika, Fark je u protekla dva meseca oslobodio sedam talaca, ali u svojim kampovima u džungli drži još oko sedam stotina otetih osoba. Među njima je i nekadašnja kandidatkinja za predsednicu Kolumbije Ingrid Betankur.
Ova zarobljenica, dvojnog – kolumbijsko-francuskog državljanstva, već šest punih godina preživljava u logorima Farka i prema podacima sa terena njen život je zbog bolesti na izmaku. Francuski predsednik Nikola Sarkozi predložio je da i lično dođe u Kolumbiju i u direktnom kontaktu sa vođama Farka isposluje njeno oslobađanje. Malo je verovatno da će mu posle najnovijih regionalnih vojnih operacija tako nešto poći za rukom.
Venecuela i Ekvador zatražili su od Evrope da tretira Fark kao pobunjeničku organizaciju. Ova grupa, koja sebe povezuje sa marksističkom ideologijom, već četiri decenije vodi oružanu borbu protiv regularnih jedinica Kolumbije. Povezana je sa narkotrafikantima i finansira se delimično otkupninama koje dobija za otmice. Procenjuje se da sastav njenih oružanih formacija danas ne prelazi osam hiljada vojnika, dok je pre desetak godina Fark bio znatno jači. Mnogi su se, kako se tvrdi u Bogoti, razočarali i napustili gerilu, dok je deo pobunjenika izginuo u vojnim okršajima.
Kolumbijska armija je brojčano jača i bolje obučena od venecuelanske, kako se procenjuje u Vašingtonu koji je za sada „zabrinut" najnovijim razvojem događaja. Venecuela je, međutim, nedavno kupila 53 ruska vojna helikoptera i 24 ratna aviona „suhoj”, pa je njena avijacija superiorna nad kolumbijskom. Čaves se pritom oslanja i na pobunjeničku gerilu, sa kojom računa da „oslobodi Kolumbiju od podaništva američkoj imperiji". On istovremeno poziva ostale latinoameričke zemlje da se jasno izjasne na čijoj su strani.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 04/03/2008.]
.jpg)
