Izvor: Blic, 08.Okt.2017, 21:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ČE - LEGENDA KOJA TRAJE Tek pola veka od smrti jasno je koliko su njegove POSLEDNJE REČI bile istinite

Neki kažu da je rekao: „Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka“. Drugi, „Pucaj, kukavico. Ubićeš samo čoveka“. Šta god da su bile poslednje reči Ernesta Če Gevare upućene vojniku kome je pripalo da ga strelja ispred škole u bolivijskom selu La Igera, tada je ubijen „samo“ čovek, da bi se ovekovečio mit.

Mit koji je već bio rođen u šumama Južne Amerike, kaljen u gerilskoj borbi za neki pravedniji svet da bi još za života a naročito posle smrti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postao simbol i ikona. Čudesna vatra pobune i revolucionarna žeđ bili su onaj neobjašnjivi splet hromozoma unutar bolešljivog astmatičnog momka, koji će ga iz podrazumevanog komfora dobrostojeće argentinske porodice iz Rosarija usmeriti na neizvesni i utopistički put svetskog revolucionara, put na čijem kraju će ga čekati streljački vod bolivijskih rendžera i operativaca CIA. Imao je 39 godina kada je na tom putu zaustavljen.

Če na ruci Maradone

Fotografija mrtvog Čea, golog do pojasa i otvorenih očiju, zapuštenog i pocepanog, napravljena tog dana kada je ubijen nije samo imala svrhu da se oni koji su ga progonili konačno uvere da ga više nema. Trebalo je da ga mrtvog ponizi i da dokine zaraznu slavu geriljerosa koja se kao kakav opasni virus primala od Afrike preko Južne Amerike kod poniženih i obespravljenih preteći da njegov trijumfalni ulazak u Havanu dobije reprizu u još nekoj od prestonica na obodu američke kapitalističke tvrđave.

Međutim, za razliku od onih pravih pucnjeva koji su mu izbušili grudi i vrat, to je bio ćorak. Če neće biti zapamćen po toj fotografiji, već po jednoj drugoj koju će, sedam godina ranije, napraviti fotograf Alberto Korda prilikom sahrane žrtava nastradalih u eksploziji jednog broda u luci u Havani. Fotografija će dobiti i svoje ime “Guerrillero Heroico”, (herojski gerilac) i postaće najreprodukovanija fotografija u istoriji i zaštitni znak potonjeg kulta Če Gevare. Osim što je umnožavana i prodavana kao ukras raznoraznih suvenira, ona će biti simbol protesta, ideološke identifikacije, ali i pomodnog kiča. Tako će je nositi politički demonstranti u Libanu, demonstranti u Rusiji koji protestuju iz socijalnih razloga, njegove fotografije su našle svoje mesto i u slavljenju palestinske Intifade, sve do Čea na majici fudbalera Tjerija Anrija u kojoj se pojavio na svečanosti FIFA ili njegovog lika istetoviranog na mišici slavnog Maradone.

Idealista i utopista

Paradoks sa posmrtnom slavom Če Gevare upravo je beskrupulozna eksploatacija njegovog lika i slave pa je, ironijom sudbine, zaštitno lice revolucije i socijalističke pravde pretvoreno u kurentnu kapitalističku robu na kojoj se može dobro zaraditi. Istovremeno, sve ono za šta se ovaj revolucionar borio i krvario, manje-više, raspalo se u paramparčad, a njegov duh i žrtva ostali su samo kao skica nekog boljeg sveta.

Borislav Lalić, koji je istraživao život slavnog gerilca i o tome napisao dve knjige, u poslednjoj - “Ruke Če Gevare”, konstatuje kako “mit o Če Gevari i njegova svetska slava nisu nastali na njegovom revolucionarnom poduhvatu pod Andima, koji, je, uostalom, i propao, niti na njegovim idejama i ideologiji”.

- Če Gevara je bio jedan romantični utopista i idealista koji nije postao slavan i legenda po tome što je uradio, nego po tome šta je hteo da uradi. Tim idealima je na žrtvu prineo i sopstveni život. Zbog toga su se njegovo ime i život oteli sudu istorije i nauke i publicistike, i postali legenda koja se svakim danom iznova bogati i ispreda. Objašnjenje može biti samo jedno: u ovom vremenu rastakanja svih vrednosti i pogubne globalizacije koja gazi sve pred sobom ljudima treba nešto zašta bi se uhvatili, neki heroj i ikona - kaže Lalić.

Nije bio svetac

Če Gevara se, očigledno, pokazao idealnim za tu ulogu, gde će ga apoteozirati socijalno obespravljeni očajnici širom planete a pokazaće se i kao idealan logo pomodnih revolucionara.

Daleko od toga da je Če za života bio svetac, ali kako vreme prolazi, od njega otpadaju kontroverze, a nije da ih nije bilo. Znao je da bude nemilosrdan i prek pa i žedan krvi, kako je u pismu ženi opisao svoje stanje u kubanskoj džungli.

Osim što je lako izricao smrtne presude u ime revolucionarne pravde, i sam je često rešavao stvari revolverom, pa su ga neki manje skloni idolatriji okarakterisali i kao “hladnokrvnu mašinu za ubijanje... Međutim, to više teško da može nauditi oreolu koji se već pola veka pravi iznad glave čoveka koji je učio da bude lekar, ali je umesto stetoskopa prigrlio pušku.

Legenda o Čeu odavno je nadrasla istinu o njemu!

Ceremonije na Kubi i u Boliviji

Kuba i Bolivija će prigodnim ceremonijama obeležiti pola veka od smrti Če Gevare. Na Kubi, gde školarci i dalje svoj dan započinju pozdravom u vidu podignute pesnice i uzvikom: “Pioniri komunizma, bićemo kao Če” - predsednik Raul Kastro će predvoditi ceremoniju u mauzoleju u Santa Klari, gde se od 1997. čuvaju Čeovi posmrtni ostaci.

U Boliviji će ove godine prvi put i vojska učestvovati na komemoraciji povodom obeležavanja 50 godina od smrti Če Gevare.

“Želimo da to bude trenutak jedinstva za bolivijski narod”, rekao je zamenik bolivijskog ministra za saradnju Alfredo Rada, napominjući da je u odnosu na 1967. godinu, kada je tadašnji predsednik Rene Barijentos, zakleti antikomunista, naložio da se ranjeni Če ubije. Memorijalnoj ceremoniji u Boliviji prisustvovaće i četvoro Čeove dece.

Crnogorac saslušavao Čea

U trupama koje su gonile Če Gevaru u Boliviji nalazio se i jedan oficir crnogorskog porekla - Andrija Andres Selić. On je bio zapovednik elitnog bataljona u okviru Osme divizije rendžera.

- Selić je prvi saslušavao Če Gevaru, on ga je cele noći ispitivao i preko njega je stigla naredba da se Če pogubi, a organizovao je tajnu sahranu posmrtnih ostataka Če Gevare - kaže Borislav Lalić.

Biografija

Pravo ime: Ernesto Gevara de la Serna, rođen u Argentini 1928.

Jedan od ključnih ljudi revolucionarnog pokreta Fidela Kastra, posle pobede revolucije dobio je počasno kubansko državljanstvo i razne funkcije: bio je upravnik zatvora, guverner narodne banke, ministar industrije i glavni ambasador Kube u svetu

Završio medicinu, kratko je radio kao lekar u Meksiku; ženio se dva puta i imao je petoro dece

Zajedno sa prijateljem na motoru je obišao gotovo čitavu Južnu Ameriku, prešavši 12.000 kilometara; na tom putovanju vodio je dnevnik po kome je snimljen film “Dnevnik motocikliste”

Posle kubanske revolucije nije imao mira; 1965 godine sa kubanskim gerilcima otišao je da ratuje u Kongu posle ubistva predsednika Patrisa Lumumbe; 1966. je otišao u Boliviju gde ga zajedno sa njegovim gerilcima love snage bolivijskog režima i operativci CIA

Uhvaćen je 8. oktobra 1967, kod sela La Igera u Boliviji, a streljan je 9. oktobra; amputirane su mu šake koje su kasnije stigle na Kubu, telo je odneto na nepoznatu lokaciju; njegovi posmrtni ostaci su pronađeni 1997. i preneti na Kubu gde je sahranjen u posebnom mauzoleju u gradu Santa Klara

Američki „Tajm“ proglasio ga je za jednog od 20 najvećih ikona i heroja na listi 100 najuticajnijih ljudi 20. veka

Nastavak na Blic...