Izvor: Blic, 12.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asteriks današnjice
Asteriks današnjice
Najpoznatiji farmer u Francuskoj Žoze Bove izjavio je da će sledeće godine napustiti mesto portparola Konfederacije seljaka, najradikalnije unije farmera, ali da neće iskoristiti svoju veliku popularnost da uđe u solitičke vode.
Bove, koji je nedavno izašao iz zatvora gde je bio zbog uništavanja plantaža sa genetski modifikovanim biljkama, okupio je više od 150.000 antiglobalista na protesnom mitingu koji je tokom vikenda održan u Larzaku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na jugozapadu Francuske.
'U apilu 2004. napustiću mesto portparola. Tada mi i ističe mandat. Bio sam portparol pet godina i trenutno nemam planova za budućnost', rekao je Bove, ikona antiglobalističkog pokreta u svetu.
Veliki talas antiglobalista krajem 90-ih promovisao je ovog francuskog farmera u legendu. Bove je početkom 2003. proveo šest nedelja u zatvoru pošto je osuđen zbog razbijanja jednog restorana 'Mekdonaldsa'. On je bio osuđen na deset meseci zatvora, ali je zahvaljujući amnestiji predsednika Žaka Širaka pušten na slobodu, tj. u kućni pritvor.
On je na mitingu apelovao na okupljene da se u što većem broju mobilišu za sledeći samit Svetske trogovinske organizacije, koji se održava u Kalkunu, u Meksiku, septembra meseca.
'Moramo mobilisati sve naše snage kako bismo vlade 146 zemalja stavili pod kontrolu naroda. Francuska i Evropa moraju zajedno da nastupe na samitu u Kankunu jer će, u protivnom, privatni sektor i multinacionalne kompanije preuzeti veliki deo društva', rekao je Bove.
Organizatori mitinga i policija bili su iznenađeni prisustvom tako velikog broja antiglobalista. Larzak je namerno izabran za mesto mitinga jer je ovaj gradić tokom 70-ih bio mesto gde su se intelektualci i farmeri ujedinili u borbi protiv namere vlade da se u blizini izgradi vojni poligon za obuku.
Bove je markantna figura. Dugi brkovi ga izdvajaju od većine uglavnom mlađih pripadnika pokreta. Uz sunovrat levice u Francuskoj, poslednjih godina antiglobalistički pokret okupio je sve slojeve društva, među kojima i ekstremiste koji se bore protiv pohlepne liberalizacije kojom se stvara još veći jaz između bogatih i siromašnih.
Levičarski 'Liberasion' Bovea naziva 'Robinom Hudom današnjice', dok ga drugi porede sa Asteriksom, junakom stripa koji se uz humor obračunava sa Rimljanima, najviše zbog njegovog izgleda. Asteriks nije samo simbol borbe malih protiv velikih, već i ikona individualnosti koja odbija da se povinuje imperijalističkim silama. Upravo to poređenje Bovea je izbacilo u prvi plan.
'Jelo nije neutralan akt', rekao je jednom prilikom Bove, podsećajući na jedinstven stav koji Francuzi imaju prema filozofiji i hrani.
Proizvodnja hrane i vina u Francuskoj zasniva se na malim farmama, gde svaki region ima svoju specifičnu vrstu proizvoda, tradicija i jedinstvo regiona su se prvi našli na udaru globalizacije i brze hrane američkog tipa. Borbi za zdravu hranu brzo su se priključili i čuvari francuskog ponosa, a ekonomska i politička kriza su doprineli masovnosti.
Boveovi politički koreni datiraju još iz 1968. godine i svojevrsnog ustanka levice koji se od Francuske proširio na ceo svet, a način borbe za koji se zalaže opisao je kao 'više kao Gandi nego kao Če Gevara'.
'Borba seljaka kroz svetsku istoriju uvek je bila kolektivna. Ne postoji individualno rešenje za probleme koji nas okružuju. Uopšte nisam protiv Amerike, već se borim za pravo da se sami izdržavamo. Farme su simbol otpora globalizaciji jer farme postoje u celom svetu. Na kraju krajeva svi shvataju da moramo imati zdravu hranu', rekao je Bove.
Prijatelji ga opisuju kao jednu od retkih osoba koja je spremna da uskladi mišljenje sa akcijom, ne boji se preduzimanja militantnih akcija za odbranu ideologije. Kritičari tvrde da je oportunista, veteran koji nema prave korene farmera i koji 'mesecima na viđa svoje ovce'.
Zanimljivo je da je Bove umešan u osnivanje kampa za 'direktnu akciju', tj. trening koji posećuju francuski seljaci, koji se nalazi u Libiji, a čiji je sponzor lično Gadafi. A. Petrović Dugin ratnik
Boveov prvi angažman protiv globalizma i nametanja pravila bilo je učešće u protestu koji je 1988. godine organizovan u Parizu protiv pravila koje je Francuskoj nametnula Evropska unija. Nekoliko godina kasnije predvodio je masovan štrajk glađu čiji je cilj bila borba za veće subvencije vlade. Epitet 'duginog ratnika' zadobio je 1995, kada se zajedno sa organizacijom za očuvanje čovekome okoline 'Grinpis' borio protiv nuklearnih proba. Već 1997. se okrenuo borbi protiv genetski modifikovane hrane.
.jpg)
