Izvor: B92, 03.Jun.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
50 nijansi Suzane Mančić: "Pišem knjige jer od mog posla ništa neće ostati"
Suzana Mančić ovih dana promoviše svoju poslednju knjigu "Kao da sam sanjala". Radnja knjige prati događaje iz njenog života u toku devedesetih godina prošlog veka. Popričali smo sa Suzanom o novoj knjizi, ali i njenom čuvenom smehu.
Ako mi kažemo "50 nijansi Suzane Mančić”, šta vi kažete?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
- Nisam gledala film, ali sam pročitala knjigu. Moram da kažem da sam je na silu pročitala. Sad će verovatno svi da “graknu” – šta misli ta Mančićka da bolje piše od E.L. Džejms. Meni je to potpuno odvojena tematika od mog života i bila mi je dosadna za čitanje. Sa druge strane moje knjige su autobiografske i to su najlepše priče i uspomene iz moga života i rane mladosti koje su obuhvaćene prvom knjigom “Neukrotivo srce”. Onda se pojavio taj “baja” koji ukrotio to srce (smeh). Onda se život pretvorio u nešto sasvim drugo i sa raspadom Jugoslavije, sa nestankom mnogih parametara pod kojima smo živeli, onda mi se onaj pređašnji život činio kao san, odnosno, kao da sam ga sanjala. Tako se i zove moja druga knjiga.
Šta je vama najzanimljivije u knjizi “Kao da sam sanjala”?
- Moram da kažem da je cela knjiga “Kao da sam sanjala” urađena u audio formatu. Ušla sam u studio i pročitala sam svoj tekst na Naksi radiju. Onda su oni to montirali, podvukli efekte, atmosferu i to traje šest sati. Tako da tih šest sati zvuči kao jedna uzbudljiva i slikovita radio-drama, kojih više nema.
Da li ste se oslanjali na fikciju ili je knjiga čisto autobiografska?
- Dugo sam razmišljala kako da koncipiram knjigu o svom životu. Naravno da ne možes sve reći i ne treba sve da ispričaš, ali opet da ostaviš neki trag za sobom. Radim takav posao da za mnom ništa ostati neće. Onda sam htela da ovekovečim svoje uspomene koje sam pričala u krugu svojih prijatelja. Uvek se završavalo pitanjem – zašto ti to ne napišeš. Tako da sam ja jednog dana neminovno sela i napisala. Prva knjiga prati radnju osamdesetih godina, a druga knjiga su devedesete.
Koje vi pisce čitate i koga preporučujete da drugi čitaju?
- Čitam zaista svašta. Naše nagrađene pisce, nagrađene bestselere. Nekada se vratim klasici. Prošlog leta sam čitala po ko zna koji put Mešu Selimovića. Čovek čitajući sebe obogati i nadgradi.
Da li postoji neko novinarsko pitanje koje vas nervira?
- Kliše me nervira. Što se prepisuje sa portala i iz drugih intervjua me nervira. Nervira me naročito konstatacija – vi ste naša mis Jugoslavije. Što nikada nisam bila. Ja se nikada nisam prijavila na neki izbor za lepotu. Ne možete očekivati ni da je svaki novinar za Pulicera. Mi smo preplavljeni žutom štampom i tabloidima. Ja nastojim da na svako pitanje odgovorim i da se našalim. Na svoj ili na račun novinara (smeh).
Pošto ste vi kao loto devojka donosili sreću drugima, ko je vama doneo sreću?
- Ja sam sama sebi donela sreću. Ja sam primer izreke – čovek je kovač svoje sreće. Uvek sam mislila da postoji neka srećna zvezda koja mene prati i olakšava mi stvari. I kada je bilo “čupavo” i gadno ja sam se sama vadila. Kada je čovek srećan i kada je duboko nesrećan on je ustvari sam, jer nema sa kime to da podeli.
Da li ste skloni davanju saveta?
- Što sam starija sve više dajem savete. To valjda tako matori ljudi tako rade (smeh). Najvažnije je da budu uporni i da dobro organzuju svoje vreme. Ne treba dozvoliti da vam dani prolaze samo za kompjuterom ili mobilnim telefonom. Uradite nešto konkretno. Ne odustajte, ne dozvolite da vas jedan neuspeh pokoleba.
Rekli ste da je vaš osmeh kao protivgradna raketa?
- (smeh) Je l’ da da sam u pravu. Smeh mene spasava u svakom slučaju, zato što je prirodan. Ima neki katalizator u meni koji bazno pretvori u kiselo i obrnuto. Šta god da se desi, kad se nasmejem na svoj račun ili crni humor ili kad sam cinična, odmah mi je lakše. Divim se ljudima koji te zezaju, a ne možes da se naljutiš na njih (smeh). Neću poentirati i reći ko je to, ali neko je sa vaše televizije. Zezate ih iz sve snage, a oni se smeše.
.jpg)
