Izvor: Večernje novosti, 10.Sep.2015, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sirijski prevodilac na (ne)određeno vreme

VEĆ danima ostajem do kasnih večernjih sati, kako bi svojim zemljacima pomogao da se snađu prilikom kupovine karata prema severu. I ja sam nekada davno u Srbiju došao iz Sirije i ne mogu ni da zamislim koliko im je sve ovo teško i naporno. Ovako za "Novosti" govori Gabar Hatami, koji odnedavno radi na "Lastinoj" autobuskoj stanici u Beogradu. Njegovo glavno zaduženje je da migrantima, koji govore samo arapski, olakša snalaženje i komunikaciju. Ovaj neobičan službenik nije i jedina >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << novina domaćeg prevoznika. Na krovu trafike, koja se nalazi na ulazu u "Lastinu" stanicu, okačena je tabla ispisana na arapskom jeziku: "Ovde možete kupiti karte za Kanjižu i Suboticu". Slični natpisi na arapskom u Beogradu više nikog ne iznenađuju. Ima ih na mnogim ugostiteljskim i uslužnim objektima, pa je tako i ovo prevozničko preduzeće rešilo da olakša snalaženje sve većem broju migranata prilikom kupovine karata. Dok razgovaramo sa Hatamijem, autobus pristiže na peron, a grupa ljudi užurbano ustaje i prilazi ogradi. Gledaju u svoje karte, pa u tablu na staklu vozila. I dok pokušavaju da utvrde da li je došlo vreme za ukrcavanje, Gabar im prilazi i na savršenom arapskom objašnjava u koji autobus treba da uđu. Ova grupa još nije ni otišla, a već mu prilaze neki novi zemljaci. Vremena za predah gotovo i da nema. NERVOZA Gabar je vrlo često svedok i nekih neprijatnih situacija. Dešavalo se, kako kaže, da su migranti nervozni jer više nema karata za autobus, pa počnu da se međusobnu raspravljaju i guraju. - Uvek im objasnim kako nemaju razloga za brigu, red vožnje se poštuje, i ukoliko nisu uspeli da uđu moći će da krenu sledećim autobusom. Međutim, to nekada ide teško jer se među njima uvek nađu i ljudi nezgodne naravi - kaže Gabar. - Mnogi se raspituju oko situacije u Mađarskoj - objašnjava Hatami. - Boje se onoga što ih čeka tamo, pitaju zašto se tako ponašaju prema njima. Pokušavam da ih smirim koliko mogu, ali odgovor na to pitanje ne mogu da ima dam.Svi već znaju da njemu mogu da se obrate ukoliko im je potrebno neko objašnjenje, pa raznorazna pitanja "pljušte" tokom celog dana. Prevodi im Gabar natpise na lokalima, upućuje gde mogu da kupe hranu i odeću, govori koliko je cena karte za Kanjižu ili Suboticu. - Ništa mi nije teško, bitno mi je da svima pomognem. Oni su često nervozni, umorni i veoma cene kada im neko izađe u susret - priča Hatami. - Iako mi je radno vreme od osam do dva, skoro svakoga dana ostajem do večernjih sati. Poznaje, kako kaže, skoro sve arapske dijalekte, i iako ih nije upotrebljavao godinama, ni reč nije zaboravio. Iz Sirije je došao pre više od dve decenije, ovde je završio Rudarski fakultet, oženio se i ostao. Za njegovu požrtvovanost, zaposleni u "Lasti" imaju samo reči hvale. - Mnogo je dobar, svima hoće da pomogne. Ma, samo što ih ne nosi na rukama do autobusa - šale se kolege. A on samo skromno odmahuje rukom. Kaže da se ljudima koji su krenuli u potragu za nekim boljim životom mora pomoći. Novi autobus za Suboticu stigao je na peron, a Gabaru ponovo prilazi grupa migranata sa kartama u rukama. Nastavlja strpljivo da odgovara na pitanja. I tako svakoga dana.

Nastavak na Večernje novosti...