Izvor: Politika, 26.Sep.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koalicija voljnih i nevoljnih
Srbija spremna da pomogne u borbi protiv džihadista, kaže premijer Aleksandar Vučić
Kada je pre tačno sedam dana američki Stejt department objavio listu zemalja koje učestvuju u Amerikom predvođenoj vojnoj koaliciji protiv Islamske države, pojedini lideri nabrojanih 57 zemalja prvi put su saznali da njihove države „kreću u rat” u Siriji i Iraku. Na listi zemalja koji se bore protiv ekstremističke organizacije poznate i kao Idil (Islamska države Iraka i Levanta) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << našle su se sve članice Evropske unije, NATO-a, Arapske lige, ali i zemlje poput Srbije, Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Andore.
Međutim, tek koji dan kasnije ispostavilo se da su se neke zemlje nevoljno ili bar bez prethodnih konsultacija našle u američkoj koaliciji voljnih za rat sa Idilom. Jedni su upadljivo ćutali o svom navodnom angažmanu jer su, poput Turske, nastojali da izvuku svoje državljane koje kao taoce drže ekstremisti Idila. Drugi, pak, uopšte nisu ni znali da su na američkoj listi, pa su tako slovenački predsednik Borut Pahor i premijer Miro Cerar priznali da su tek po objavljivanju spiska saznali da je i Slovenija na njemu. Šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec juče je izjavio da smatra „da ne bi bilo nikakvih problema” da su ga „kao ministra prethodno obavestili o stavljanju Slovenije na spisak Stejt departmenta”, dodajući da će to reći i američkom ambasadoru u Ljubljani Džozefu Musomeliju, koji je pak naveo da se Slovenija našla na spisku jer je „jasno osudila Idil i prozvala je kao odgovornu za kršenje ljudskih prava u Iraku”.
Očigledno po istom aršinu, a bez prethodnih konsultacija, na tom spisku je osvanula i Hrvatska, pa se premijer Zoran Milanović našao u neprijatnoj situaciji da objašnjava kako Hrvatska nije donela nikakvu formalnu odluku o tom pitanju, ali da ne bi trebalo na to „nasedati” i da Hrvatska ima obaveze kao članica NATO-a.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je četiri dana po objavljivanju spiska Stejt departmenta uputio pismo predsedniku SAD Baraku Obami, u kojem se ističe da Vlada Srbije podržava borbu protiv Idila i da je spremna da tu borbu pomogne skromnim sredstvima kojima raspolaže.
Premijer Vučić je juče dodao da je Srbija spremna da pomogne u borbi protiv džihadista, da je odgovorna država i da će zaštiti sve svoje građane.
„Srbija se ponaša kao odgovorni deo sveta, postupila je najmudrije. Naša tajna služba sarađuje sa američkom službom, ali i drugim službama i zaštitićemo svoje građane”, rekao je juče Vučić i dodao da bi na kritike naišao i da nije poslao to pismo Baraku Obami i da bi mu u tom slučaju bilo zamereno što ne reaguje na vreme i ne zna da izabere stranu. „Mi smo se svi pretvorili u licemere. Da takvo pismo nisam uputio rekli bi da ne reagujemo na vreme, da ne znamo da odaberemo stranu. Ne možete da ne osudite psihopate i ludake koji seku ljudima glave.”
Da ni Grčka baš nije znala šta članstvo u koaliciji podrazumeva svedoči i prekjučerašnja izjava šefa diplomatije Evangelosa Venizelosa Rojtersu u kojoj ističe da se niko iz Vašingtona nije obratio njegovoj zemlju sa konkretnim zahtevima, ali da su oni spremni da pošalju humanitarnu ili vojnu pomoć: „Nismo dobili nikakav predlog, ali, politički govoreći, mi smo deo koalicije.”
Možda Atina nije dobila objašnjenje, ali Stejt department je još tog 19. septembra objavio da je na samitu NATO-a u Velsu ustanovljeno pet načina kako treba ojačati borbu protiv Idila. U to spada „vojna podrška našim iračkim partnerima, zaustavljanje protoka stranih boraca, sprečavanje finansiranja Idila, rešavanje humanitarne krize i delegitimizacija ideologije Idila”. Te načine podrške su 5. septembra kreirali šefovi diplomatija SAD, Velike Britanije, Francuske, Australije, Nemačke, Kanade, Turske, Italije, Poljske i Danske. Potom se raspravi, tvrdi Stejt department, pridružilo dodatnih 26 zemalja na konferenciji u Parizu 15. septembra, a četiri dana kasnije više od 40 zemalja učestvovalo je u razgovorima o tome na ministarskoj debati u okviru Saveta bezbednosti UN. Samo učešće i kritika Idila očigledno su bili dovoljni za Vašington da smatra da su te zemlje postale deo koalicije.
N. Radičević
objavljeno: 26.09.2014
Pogledaj vesti o: Sirija, Evropska Unija, NATO, Rat u Ukrajini
