Izvor: Magyar Szó, 12.Feb.2016, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada vera postane oružje
Prema informacijama iz medija deset posto inostranih boraca u Siriji potiče iz neke od balkanskih država. Najviše boraca je stiglo sa Kosova. Prema informacijama vlasti Kosova, na strani Islamske države, u Siriji, se bori oko 300 kosovskih muškaraca i, verovali ili ne, 42 žene. Većinja njih su mladi muslimani koje su, prema svedočenju njihovih porodica, ekstremističkim stavovima „inficirale“ verske vođe.
RADIKALIZACIJA >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << NAKON RATA
U reportaži objavljenoj nedavno u nedeljniku „Vreme“ nalazi se podatak da od država Balkana, uprkos ljubavi prema Sjedinjenim Američkim Državama, baš su kosovski muslimani najotvoreniji prema ekstremnom islamu. Iako kosovski zakoni zabranjuju učešće u oružanim sukobima u inostranstvu, i pozivanje ljudi u rat koji se vodi u nekoj drugoj državi, ipak postoji dosta ljudi koji su se ipak pridružili jedinicama Islamske države u Siriji.
Nekoliko članova porodica, i roditelja, koji su govorili za „Vreme“ svedočilo je o tome da se njihova deca ni po čemu nisu razlikovala od svojih drugova, da su sanjali o slobodi i boljem životu, da su išli u provode i da su se oblačili moderno. Zatim, odjednom su počeli da se interesuju za veru, koju su im tumačile verske vođe sa ekstremnim stavovima. Mladi muškarci, koji su kročili na put vere, su pustili bradu, počeli da nose duže pantalone, a žene su odjednom počele oblačiti burku ili hidžab. Zatim su napustili svoje domove i otputovali u Siriju, da se bore, pričaju roditelji. Poneki od njih se nikada više nisu vratili, a nisu ni slali nikakve poruke da su živi, a o nekolicini su roditelji saznali da su pali na ratištu, a opet, drugi su se ipak vratili kući.
Analize govore da se zbog ove pojave na odgovornost trebaju pozvati prvenstveno verske vođe. Nakon oružanih sukoba devedesetih godina, Kosovo je krenulo putem nezavisnosti. U tim naporima imalo je podršku Evropske Unije i SAD. Paralelno sa tim, na Kosovu su se pojavile humanitarne organizacije iz arapskih zemalja. Prema analitičarima to je bio početak jačanja uticaja islamista. Humanitarne organizacije su nudile mladima kurs engleskog i kurs rukovanja kompjuterima, a pored toga su ih upoznali i sa učenjima Kurana. Najnadarenijim mladima su ponudili program stipendija u nekoj od arapskih država, gde su mogli učiti i za imama. Navodno radi se baš o ljudima koji su se kasnije vratili na Kosovo i počeli da šire eksremna učenja među vernicima.
TREBA RAZUMETI RAZLOG
Nije bitno koliko je tačno muškaraca i žena napustilo Kosovo da bi se pridružilo Islamskoj državi na ratištima u Siriji, već šta država čini protiv ove pojave, kaže Kosovar, Idro Seferi, beogradski dopisnik albanske „Top Channel” televizije. Prema njegovoj oceni, većina balkanskih zemalja je zakasnila sa donošenjem zakona na osnovu kojeg se smatra krivičnim delom učešće u oružanim sukobima u inostranstvu ili vrbovanje ljudi u inostranstvu. Kako je za naš list izjavio, na ovu pojavu je nedavno uticalo i to što se rukovodstva pojedinih država nisu oštro distancirala od ove pojave, ili su to barem učinili kasno.
- Prema mojim saznanjima, kosovsko tužilaštvo je do sada pokrenulo postupak protiv više od tri stotine osoba koji su krenuli da ratuju u Siriju, ili koji su vrbovali ljude, ili su na bilo koji način doveli ljude u vezu sa ovom pojavom. Većina je uhapšena još na aerodromu. Većina onih koji putuju u Siriju prvo otputuje u neku od evropskih država, odakle odlazi u Tursku, pa onda u Siriju gde se pridružuje trupama Islamske države. Ne zna se koliko njih se vratilo sa sirijskih ratišta. Prema zakonu, svi oni se moraju uhapsiti. Znam nekoliko slučajeva kada su hapšeni povratnici i kada su pokrenuti krivični postupci protiv njih. Pre godinu ili dve smo zapazili najveći talas, ali i sada još uvek postoje ljudi koji se spremaju da odu u rat. Mene ova pojava prvenstveno iznenađuje iz razloga što je Kosovo uvek bilo blisko Sjedinjenim Američkim Državama, koje dugo vremena podržavaju ovu zemlju. Čini se, međutim, da na Kosovu žive i ljudi koji predstavljaju drugačije vrednosti, kojima je radikalni islam učenje koje treba da se sledi. Kosovski Albanci inače nisu baš veliki vernici i ne vezuju ih čvrste veze za svoj muslimanski identitet – objašnjava Seferi.
U vezi eventualne odgovornosti verskih vođa, novinar je rekao da se Kosovska islamska zajednica na vreme ogradila od islamskog fundamentalizma i na to pozvala svakog vernika. Prema stavu Kosovske islamske zajednice, ekstremni islamizam nema nikakve veze sa islamom, objašnjava Seferi.
- Naravno, na Balkanu svugde postoje ljudi koji pokušavaju da povedu putem ekstremizma sve muslimanske vernike. Koriste sva sredstva, i džamiju i „JuTjub“. Zvanični verski predvodnici su grešili u tome što nisu bili spremni, te nisu počeli na vreme da informišu vernike o opasnostima radikalnog islama. Pre dvadeset ili dvadeset pet godina je počelo novo doba na Balkanu, i to u svakom pogledu. Ljudi su se počeli približavati veri, a to su iskoristili upravo oni koji su širili ekstremna učenja. Ne treba se čuditi što fundamentalisti prvenstveno imaju uticaja na mlade. Na Kosovu je privredna i politička situacija nepovoljna, kao i u drugim državama Balkana. Mladi svoju budućnost vide nesigurno, neretko i bez perspektive. Pod ovakvim okolnostima jednostavnije je inficirati ih ekstremističkim stavovima. Ljudi imaju potrebu da veruju u nešto, a radikali to iskorišćavaju – objašnjava novinar.
Na naše pitanje da li je u ovakvoj situaciji adekvatan odgovor u stvari ograničavanje verskih sloboda, Seferi je odgovorio da kada se čovek susreće sa ovakvim pojavama, zaista može da se postavi znak pitanja pored izraza verske slobode, ali bi možda bilo važnije da društva pokušaju da shvate motivaciju onih koji zaplivaju ekstremističkim vodama.
- Bilo bi dobro da se pokuša shvatiti i da se dobije odgovor na pitanje zbog čega pojedinci imaju osećaj da moraju da otputuju u Siriju, da moraju da uzmu oružje u ruke i da rizikuju svoje živote. Vera je do devedesetih godina prošlog veka bila skoro nepoznat pojam na Balkanu, bez obzira o kojoj je veri reč. Potpuno je normalo da je ljude nakon društvenih promena počela interesovati vera, i ne verujem da se bilo ko može sprečiti u verskim obredima, ali bi rukovodstva država i vlasti morale posvetiti veću pažnju na korišćenju vere – naglasio je Seferi.
Kao što je kosovski novinar ukazao, u ovoj priči je najalarmantnije to što vlasti ne mogu da identifikuju svakog pojedinca koji se bori u Siriji, tako da se oni bez posledica mogu i vratiti kući, i nastaviti da šire svoje ekstremističke stavove. Ovi ljudi su opasnost za celu regiju - naglašava Seferi.
