Izvor: Večernje novosti, 07.Sep.2013, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bauk Kosova kočnica bombama za Siriju
HAMLETOVSKA dilema - intervenisati vojno u Siriji ili ne - pretvorila se u svojevrsni rat mišljenjima o ratovima devedesetih na - Balkanu. Dok deo zapadnih analitičara pokušava da iz vojne intervencije u Bosni izvuče razloge za udar protiv režima Bašara al-Asada, pojedini poznavaoci prilika na našim prostorima upozoravaju na opasnosti poređenja ratova, pozivajući se na iskustva NATO bombardovanja Kosova. Analitičar Robert Mekej >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << smatra da za razliku od protivnika vojnog udara, koji se pozivaju na iskustva iz Iraka, treba se setiti rata u Bosni 1995. godine. On u američkom dnevniku „Njujork tajms“ tvrdi da bi bombe okončale i sirijski, kao i konflikt u Bosni. I bivši nemački ambasador pri UN Volfgang Išinger to podržava: - Rezultat postignut u Dejtonu... bio je moguć samo zahvaljujući pretnji (i ograničenoj upotrebi) sile... Ovo je odlučni trenutak za Siriju... Sve dok je Asad uveren da njegova situacija može da se popravi tokom sukoba, ili da čak reši rat u svoju korist, nastaviće da se bori. Međunarodna zajednica treba da promeni računicu ako želi da postigne političko rešenje - navodi Išinger za nemački Savet za spoljne odnose.GEOGRAFSKI UTICAJ SRBIJE CILj rata na Kosovu je bilo ograničavanje geografskog uticaja Srbije i pokretanje lanca događaja koji bi vodili svrgavanju Miloševića. Ti ciljevi su postignuti...Njegov odlazak je značio de fakto smrt poslednje komunističke partije u Evropi - navodi Kaplan. Novi američki ambasador pri UN Samanta Pauer, autor knjige „Problemi iz pakla“, gde je pisala o neodlučnosti tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona u vezi s napadom na Balkanu, mogla bi, ocenjuje se, sada da odigra ulogu u odluci o udaru na Siriju, što je učinila i u vezi sa Libijom: - Prihvatanje da postoje „problemi iz pakla“ znači odvraćanje odgovornosti. Nedelovanje je takođe odluka i ne štiti od odgovornosti za katastrofalne događaje - smatra ona. Ali, Lora Silber, nekadašnji izveštač dnevnika „Fajnenšel tajmsa“ s Balkana i autor knjige „Smrt Jugoslavije“ smatra da bi udari na Siriju bili vojno slični, „ali potpuno drugačiji od Bosne“. Silberova, koja je 1995. godine pisala ambasadoru Ričardu Holbruku da Srbi ne mogu da izvedu značajniji destabilizujući kontranapad, sada tvrdi da u Siriji posledice bombardovanja mogu da budu nepredvidive.I američki analitičar Robert Kaplan za američku obaveštajnu kompaniju „Stratfor“ podseća da poređenje sa prethodnim ratovima može da se pokaže kao iluzija. Autor koji je prvi osamdesetih godina prošlog veka predvideo rat na Balkanu i u knjizi „Balkanski ratovi“ se 1993. zalagao protiv intervencije u Bosni, sada je zabrinut zbog poređenja vojnih operacija u Siriji i na Kosovu 1999. godine: - Sve u Siriji je mnogo veće nego na Kosovu, što može da utiče da ishod oružane borbe bude mnogo teži - smatra on. Sirija ima deset puta više ljudi od Kosova, a zbacivanje Asadovog režima nosi, procenjuje on, mnogo više rizika od svrgavanja Miloševića. Jedan od najvećih je širenje sukoba: - Rizik dovođenja na vlast Oslobodilačke vojske Kosova za Klintona je bio mnogo manji od moguće pomoći Obame ustoličenju džihadista sunitskog režima - smatra on. Za razliku od Kosova, u Siriji postoji hemijsko oružje, a nije zanemarljiv ni faktor Rusije i Irana. Za razliku od predsednika Jeljcina u vreme rata na Kosovu, na čelu Rusije sada je Putin, sa interesima u Asadovoj Siriji, koji „može da ...podrije američki napad“. Jasno je, kaže, da bi odlazak Asada bio udarac za Teheran, ali to bi moglo samo da podstakne njegov nuklearni program. Obama je, rečju, na mukama. Možda najveću pretnju pri poređenju ratova devedesetih na Balkanu sa potencijalnom invazijom na Siriju predstavlja činjenica da su se Amerikanci u međuvremenu umorili od decenijskog kopnenog ratovanja u Iraku i Avganistanu. Klinton je znao, kaže on, da Amerikanci neće tolerisati kopnene trupe u ratu na Balkanu, koji ne ugrožava gole američke interese. Ali, zaključuje da „Obama ima znatno manje manevarskog prostora od Klintona, iako Sirija predstavlja veći vojni izazov od Kosova“.
Pogledaj vesti o: Sirija, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Večernje novosti...
