Izvor: Večernje novosti, 04.Okt.2015, 14:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bašar al Asad (ne)će morati da ode

NEPUNIH mesec dana posle 50. rođendana i 15 godina pošto je nasledio predsedničku fotelju od oca Hafiza el Asada, šef sirijske države Bašar el Asad ličnost je čija je sudbina dovela nekadašnje hladnoratovske neprijatelje, Sjedinjene Američke Države i Rusiju, do ivice direktnog sukoba. Prvo uključenje Moskve u vojni sukob van granica najveće države, na strani sirijskog lidera, koga >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Vašington smatra dželatom i želi njegov odlazak sa vlasti, u prvi plan je istaklo pitanje sudbine predsednika oko koga se "otimaju" vodeće nuklearne sile. Tokom tri predsednička mandata Lava, što je u prevodu značenje Asadovog imena, prošao je put od reformatora i oca troje dece u braku sa visoko obrazovanom sunarodnicom rođenom i školovanom u Londonu, Asmom, do optužbi za ratne zločine u građanskom ratu koji su pobunjenici pokrenuli protiv njegovog režima u Siriji. U trenutku kada, posle četiri i po godine krvavog rata, Asad kontroliše samo oko 20 odsto teritorije zemlje, ruske bombe dale su vetar u leđa režimu u Damasku. Asadovo savezništvo sa Rusijom, Kinom i Iranom, kao i "čupavi" odnosi sa SAD, Izraelom, Saudijskom Arabijom, Turskom, imaju duboke korene. Kada se to ima u vidu, ne iznenađuje da se upravo preko njegove sudbine prelamaju odnosi supersila. Sa Moskvom Asada vežu milijarde vredni vojni aranžmani, Peking je treći trgovinski partner, Iran najveća zemlja šiita, kojima i sam pripada. S druge strane, odnosi njegove zemlje sa SAD poljuljani su još od vremena kada se Sirija, nedugo posle proglašenja nezavisnosti 1946. i tokom Hladnog rata, suočila sa državnim udarima. Otac sadašnjeg predsednika Hafiz el Asad, koji je letačku vojnu obuku prošao u Sovjetskom Savezu, posle preuzimanja vlasti u državnom udaru sedamdesetih godina prošlog veka, podršku je potražio u Moskvi. Rusija je postala glavni sirijski snabdevač oružjem, a vlada u Damasku odobrila SSSR da izgradi jedinu bazu na Sredozemlju, u Tartusu. - Ruska podrška Asadu ima manje veze sa Sirijom, više sa Zapadom. Kremlj je sa užasom posmatrao "arapsko proleće", gledajući na pobunu protiv autoritarnih vođa kao na američku zaveru - navodi britanski nedeljnik "Ekonomist". - Dok Putin ne gaji nikakvu ličnu naklonost prema Asadu, sirijski lider je postao simbol otpora "obojenim revolucijama" i pokušajima "promene režima". Poruka Putina je da Rusija ostaje nezaobilazna u rešavanju globalnih problema, sviđalo se to Zapadu ili ne. SAD su burno reagovale na rusko vojno angažovanje u Siriji, ali su istovremeno i umekšale stav o potrebi Asadovog hitnog odlaska sa vlasti. Trenutno olakšanje pritiska na režim u Damasku, ipak, ne znači da je Asad učvrstio svoju fotelju. U zapadnim komentarima provejava da bi upravo Asadovi saveznici mogli da odigraju ključnu ulogu u njegovom odlasku sa vlasti. - Moskva i Teheran, jedini spoljni Asadovi zaštitnici, biće ti koji će rukovoditi tranzicijom, ukoliko do nje dođe. A nje neće biti sve dok ti isti "menadžeri" ne odluče da "novi lider" može da zaštiti njihove interese bolje nego Asad - navodi američki ekspert Fred Kaplan. OFTALMOLOG VOLI KOMPJUTERE Uz predsednike Togoa, Azerbejdžana i Severne Koreje, pripadnik male svetske skupine predsednika republika koji su do najvišeg položaja došli nasledstvom od oca, po profesiji oftalmolog, koji se usavršavao u Londonu, Asad je završio i visoke vojne škole. U mladosti je pokazivao više naklonosti ka kompjuterskoj tehnologiji, koju je globalno promovisao, nego prema politici. U politički vrtlog ga je uveo nesrećan sticaj porodičnih okolnosti, posle smrti njegovog starijeg brata u saobraćajnoj nesreći.
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na Večernje novosti...