Izvor: Press, 31.Avg.2018, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SREŠĆEMO SE MLAĐI, PUNO MLAĐI: Sergej Trifunović poručio Glogovcu: Kad dođe moj čas, voleo bih da me baš TI SAČEKAŠ TAMO...
Danas bi Nebojša Glogovac napunio 49. godina. Počeo je kao student na jednoj od najčuvenijih klasa ikad na Fakulteta dramskih umetnosti.
Napustio nas je u februaru ove godine.
Tada je glumac Sergej Trifunović, Glogovčev drug sa klase, napisao autorski tekst za Nedeljnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << o njihovom prvom i poslednjem susretu...
Tekst vam prenosimo u celosti.
"25. jun, 1990. Bife FDU. Upoznajem ljude koji su sa mnom u užem izboru na akademiji, nas 14. Tu smo dakle, mi odabrani. Dvadeset dana pre toga: izbacuju me iz srednje škole pred kraj druge godine, upisujem vanredno, polažem celu drugu godinu, svih 13 predmeta za 4 dana vanrednog ispitnog roka, spremam prijemni (monolog, recitacija, monolog, dve imitacije) uzimam dokumenta, sedam na voz i bežim iz Užica za Beograd na prijemni na FDU.
Ali to je tema nekog drugog, kung-fu filma.
Uzbuđen sam jer tamo, naravno, očekujem da ću naći sebi srodne nemirne duhove koje provincija šutira u guzicu, talentovane avanturiste kojima je i svet mali. Prolazak u uži izbor za mene se nije dovodio u pitanje. Kao i sam upis na Akademiju, da se razumemo. S ove distance, prilično nadobudno za nekog klinca od 17 godina. Srećom, ni tu nisam bio sam.
U uži izbor prolazi nas 14, čini mi se samo njih par iz Beograda, ostali uglavnom Valjevo, Pančevo, Sisak, Sremska Mitrovica, Nikšić, Kruševac, Niš, one moje srodne duše, za koje sam duboko verovao da postoje po pripizdinama od Vardara pa do Triglava. No svi su nekako stegnuti, uplašeni, odmeravamo se, od jutra do mraka trudimo se da udovoljimo zahtevnim i velikim profesorima ove monumentalne ustanove koja će nam svima promeniti živote nabolje.
U toj gomilici goluždravaca, tražeći tu srodnu dušu, odmah se povežem sa jednim čičkavim crnomanjastim likom iz Pančeva. Studirao psihologiju dve godine, ćale mu je prota, majka iz Nevesinja, kao i moja poreklom. Brz, duhovit, prešarmantan, sitne pronicljive okice koje nekako postanu nevidljive kad mu se celo lice razvuče u osmeh, pa se i one tako nevidljive smeše. Taj, čini mi se, takođe nema dilemu oko svog prijema u ovu ustanovu snova, i krije svoje čelično samopouzdanje da ne bi smetao tuđim strahovima. Divno, nisam sam.
Prećutni sporazum o drugarstvu pada nekako odmah. Nakon pet dana celodnevnog ispitivanja potencijalnih novih studenata ide onaj najbolniji deo, pun jezive neizvesnosti: neko će morati da otpadne.
.jpg)
