Izvor: Blic, 19.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj rođak u Mumbaju
Tvrde da više od tri miliona ljudi gleda seriju s naslovom iz narodne doskočice, ali ovde neće biti reči o proizvodu „Selo gori a baba se češlja”, već o ideji da hitno osposobimo i pošaljemo u svet ekonomske ambasadore.
Stvar je u tome što ja mislim da se ova inicijativa najbolje može opisati naslovom hit serijala preuzetog iz poslovice koja plastično opisuje posao koji je apsurdan, nepriličan, neadekvatan i, u svakom slučaju, beskoristan.
Vest >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u stvari glasi da će Srbija uskoro imenovati ekonomske diplomate koje će biti na platnom spisku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Oni će biti raspoređeni u onim zemljama u kojima Srbija već ima ambasade i konzulate. Ali, neće obavezno sedeti u prestonicama tih gradova, već recimo u Minhenu ili Mumbaju u Indiji. Konkurs za prvi ešalon biznis diplomata biće raspisan do kraja januara.
Nije reč samo o tome da je u pitanju tripliranje nečega što već postoji u opisima posla raznih službi koje plaćamo kao poreski obveznici pa mi je nekako svejedno hoće li to biti o trošku Jeremićevog ili Dinkićevog ministarstva. Pri ambasadama, naime, postoje ekonomska odeljenja, Privredna komora ima svoja predstavništva u svetu... A i firme koje drže do sebe i vide u tome interes imaju svoje „ambasadore” tamo gde za njih ima posla.
Oni koji hvale ovu inicijativu vide njen značaj u tome da će se tako staviti „akcenat na ekonomsku problematiku u našem nastupu prema svetu”. Iz do sada dostupnih vesti ne vidi se šta će biti s postojećim diplomatskim i komorskim mehanizmima i hoće li se ovaj novi trošak „prebiti” sa starim, odnosno da li će oni koji to već rade po svetu da se vrate kući i da broje spajalice u nekom drugom nadleštvu.
Uverenje da ćemo ovaj put poslati sposobnije nema neku čvrstu podlogu u dosadašnjoj praksi. U anketama povodom vesti već su se javila upozorenja da to možda ima smisla ukoliko ti „ekonomski ambasadori” ne budu birani kao obični ambasadori, odnosno po partijskom, pa i rođačkom ključu.
Ali, i sve da izaberemo i u svet pošaljemo najbolje ljude, pitanje je kakva je korist od tog posla. U svetu modernih informatičkih tehnologija i munjevite brzine kojom se šire vesti, a posebno vesti iz sfere biznisa, malo je anahrono uverenje da „lično prisustvo gospodina ekonomskog ambasadora” može da popravi ono što smo kod kuće zabrljali.
Ako je igde „svet jedan”, onda je to u biznisu i ulaskom na bilo koji od globalnih svetskih ekonomskih sajtova i portala možete naći više vesti i provokacija za biznis odluke nego što ih može iskopati pojedinac koga su o našem trošku poslali, recimo, u Minhen.
Uostalom, nije problem u tome što mi ne poznajemo svet već u tome što nemamo šta da im prodamo. A i kad imamo to je obično skuplje nego što je već u svetu.
A ako je reč o privlačenju investitora, onda je bolje držati se utabane staze pa smanjiti korupciju, ubrzati proceduru dobijanja raznih formalnih dozvola, zaokružiti set zakona kojima se investitorima garantuje pravna sigurnost, privući ih niskim poreskim stopama i obezbediti dugoročnu političku stabilnost.
Pogledaj vesti o: Selo gori a baba se češlja
