Izvor: Politika, 12.Sep.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vakcine su bezbedne
Bakterije i virusi, njihovi delovi ili otrovi u cepivima kojima je raznim procedurama oduzeta moć, postali su najveći prijatelji čovečanstva u borbi protiv bolesti. Pa ipak, i danas ima onih koji osporavaju njenu vrednost...
Prva pomisao na reč „vakcina” kod mnogih je strah od igle: deca se plaše bola, a odrasli pribojavaju mogućih reakcija na pojedine njene sastojke. Iako poslednjih godina vakcine sve ređe pokazuju neželjena dejstva, budući da su savremenom tehnologijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolje pročišćene, još ima onih koji su skloni da preuveličaju broj i učestalost komplikacija.
Naši stručnjaci tvrde da su bolesti protiv kojih je vakcina napravljena te koje ostavljaju posledice, a ne cepivo, i s ponosom ističu da ova metoda zaštite u Srbiji ima dugu tradiciju. Zahvaljujući obaveznoj vakcinaciji, deca u našoj zemlji ne obolevaju od velikog kašlja, dečije paralize, difterije, tetanusa, tuberkuloze, meningitisa izazvanog hemofilusom influence tipa Be i drugih, često smrtonosnih bolesti, neke – kao velike boginje – sasvim su suzbijene. Ista sudbina čeka i difteriju, tetanus, dečiju paralizu...
Podstiče odbranu
Po rečima prim. dr Branke Sandić, načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu žene, dece i omladine u Domu zdravlja „Voždovac”, vakcina i antibiotik ubrajaju se u najveća dostignuća savremene medicine. Učinak se postiže unošenjem u organizam antigena, odnosno celog uzročnika bolesti, jednog njegovog dela ili toksina koji mikrobi proizvode. Na njih odbrana reaguje proizvodnjom antitela i osposobljava se da prepozna preteći mikroorganizam. Pojedine vakcine pripremaju se od živih uzročnika: bacila tuberkuloze, virusa rubeole, zauški i malih boginja i izazivača dečije paralize kojima je raznim tehnološkim postupcima oduzeta moć izazivanja bolesti. Druge vakcine sadrže bakterije koje, iako nežive, podstiču organizam na stvaranje antitela za odbranu protiv živih mikroba. Savremene vakcine proizvode se i od delova uzročnika (virusa gripa, omotača bakterije hemofilus influence Be i pneumokoka), kao i one kojima su genetskim inženjeringom izdvojeni delovi omotača virusa (vakcina protiv hepatitisa Be). Vakcine se proizvode i od toksina (anatoksin, toksoid) difterije i tetanusa.
– Poslednjih godina pojedine vakcine su postale još bezbednije, kao što su one protiv velikog kašlja i dečije paralize u kojima se koriste delovi bakterija pertusisa i umrtvljeni polio virus. Imaju isto zaštitno delovanje kao i one koje su napravljene od celog mikroba, ali su reakcije na njih upola smanjene blaže – objašnjava doktorka Sandić.
Poštovati redosled
Način davanja vakcina se razlikuje, navodi naša sagovornica. Neke se daju jednom, druge više puta u toku prve godine, a za neke je potrebna ponovna vakcinacija (revakcinacija) sa navršenih 18 godina. Pojedine su efikasne posle samo jedne doze – kao one protiv malih boginja, rubeole i velikog kašlja – a druge, kao vakcina protiv dečije paralize, pružaju potpunu zaštitu tek posle tri doze.
Veoma je važno da dete primi sve potrebne vakcine, jer ako se ne ispoštuje redosled neće obezbediti imunitet. Osim toga, za sprečavanje neželjenih dejstava važno je i da se poštuju razmaci između vakcina. Najmanji razmak je 30 dana, a kod vakcinacije oralnom polio vakcinom 42 dana.
Opreznost nalaže da se pre vakcinacije deteta obavi detaljan pregled. Ukoliko postoje kontraindikacije za vakcinaciju, kao što su akutne bolesti, povišena temperatura, preosetljivost na sastojke vakcine ili oslabljeni imunitet, vakcinacija se odlaže.
Reakcije na vakcinu su obično blage (crvenilo, otok i bol na mestu ubrizgavanja), ponekad se jave i umerena temperatura, pospanost, nemir i povraćanje. Samo izuzetno retko su mogući visoka temperatura, bledilo, opšta slabost, klonulost, grčevi, teško disanje, promuklost, ubrzani rad srca. Tada bi trebalo dete odvesti lekaru na pregled.
Diskusije koje se stalno vode protiv vakcinacije ne bi trebalo da uznemiravaju roditelje, savetuje dr Sandić, budući da se takve rasprave vode o svim lekovima, pa i o antibioticima i aspirinu, ali ih u slučaju potrebe ipak svi uzimaju. Naša sagovornica posebno naglašava da polemike kojima se vakcina optužuje za autizam kod dece nije zasnovana na činjenicama, što su potvrdila i nedavna američka istraživanja, već su roditelji, verovatno, na određenom uzrastu deteta prvi put primetili simptome ove bolesti pa su ih povezali sa vakcinacijom.
--------------------------------------------------------
Pelcovanje štiti od bolesti
Hepatitis Be je virusna bolest koja može izazvati propadanje jetre i stvaranje malignih tumora.
*Difterija je izazvana bakterijom koja stvara bele naslage na krajnicima i nepcu. Bolest je smrtonosna ukoliko se ne leči.
*Tetanus je teška bolest prouzrokovana bakterijama. Ispoljava se grčevima mišića vilice, a zatim i drugih po čitavom telu što dovodi do prestanka disanja.
*Pertusis (veliki kašalj) je akutno infektivno oboljenje sa upornim kašljem i zacenjivanjem i može ostaviti neurološke posledice *Poliomijelitis (dečja paraliza) napada nerve i izaziva oduzetost ruku, nogu kao i drugih mišića.
*Meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica) izazvan bakterijom hemofilus influence tip Be je najčešći kod dece mlađe od pet godina, a naročito do 18 meseci. Može imati ozbiljne neurološke posledice.
*Male boginje su virusno zarazno oboljenje s visokom temperaturom, ospom, kašljem i mrljama na sluzokoži usta. Najteže komplikacije su zapaljenje pluća i mozga. Tri do pet odsto vakcinisane dece ne proizvede antitela i oboli, ali je bolest lakšeg toka.
*Zauške su virusno oboljenje s temperaturom i oticanjem pljuvačnih (zaušnih) žlezda. U dečijem dobu ima dobru prognozu, a kod odraslih muškaraca može izazvati sterilitet.
*Rubeola je virusna bolest sa temperaturom, sitnom crvenom ospom i povećanim limfnim žlezdama. Kod trudnice koja nije preležala rubeolu ili nije vakcinisana, ovaj virus izaziva anomalije ploda.
------------------------------------------------------
Tvorci cepiva
Francuski naučnici Kalmet i Gerin su 14 godina radili da bi izdvojili soj bovinog tipa bacila tuberkuloze Be-Se-Že (BCG – Bacillus Calmette-Guerin), ali su tek 15 godina kasnije napravili vakcinu (1923. godine) kojom su imunizovali decu u Parizu. Njihov učenik Milutin Ranković doneo je u Beograd originalnu kulturu bacila tuberkuloze i napravio prvu ovakvu vakcinu u našoj zemlji. Godine 1928. počela je vakcinacija dece protiv tuberkuloze u Ginekološkoj klinici. Ova vakcina ne sadrži konzervanse, antibiotike i druge dodatke, a proizvodi se na podlozi od krompira. Ako se javi reakcija – vakcinacija je uspela!
Druga veoma rasprostranjena smrtonosna bolest je veliki ili magareći kašalj (pertusis). Svake godine u svetu oko 350.000 nevakcinisanih osoba umre zbog posledica ove bolesti. Izazivač je bakterija (bordatella pertussis) koja je dobila ime po njenim pronalazačima Francuzima Žilu Bordeu i Oktavu Gengu 1934. godine. Iste godine je napravljena vakcina. U početku je primenjivana kao monovakcina, kasnije u sastavu polivakcine Di-Te-Per (DTP) u kombinaciji sa neutralisanim otrovima difterije i tetanusa. Zahvaljujući pronalasku francuskog naučnika Ramona 1923. godine koji je otkrio da se otrovno dejstvo toksina može neutralisati rastvorom formalina i toplote, napravljen je takozvani anatoksin za vakcinu protiv tetanusa, a zatim i protiv difterije. Oslabljeni otrovi iz uzročnika ovih bolesti vezuju se za aluminijum fosfat ili hidroksid, ali se u vakcinu mora dodati i konzervans. Armija SAD je za vreme Drugog svetskog rata blagovremenom vakcinacijom protiv tetanusa imala samo 12 slučajeva tetanusa na tri miliona ranjenih vojnika, dok su nevakcinisani ranjenici drugih armija desetkovani.
Protiv tetanusa se vakcinišu deca od tri meseca starosti do 18. godine jer deca su sklona povredama, ali bi trebalo revakcinacija da se nastavi u svim životnim dobima, koja je inače besplatna. Alergija na vakcinu se javlja retko i to na aluminijum fosfat i mertiolat zbog sve veće upotrebe konzervansa u namirnicama. Prolazi posle dva do tri dana lečenja antihistaminicima.
Godine 1934. godine dr Dobrila Šnajder je kod nas proizvela prvu vakcinu sa oslabljenim otrovom bacila difterije i sva su beogradska deca pre polaska u školu vakcinisana.
Američki virusolog Džonas EdvardSalk 1952. godine je inaktivisanjem virusa poliomijelitisa formalinom napravio mrtvu vakcinu. Proverio je na sebi i svojoj porodici. Dve godine kasnije posle primene ove vakcine, broj obolelih od dečije paralize u Americi je smanjen za 90 odsto. Njeno zaštitno delovanje zasniva se na cirkulišućim antitelima, ali virusi ipak ostaju u digestivnom traktu i izlučuju se stolicom i nečistim rukama prenose na druge. Godine 1956. Albertu Sejbinu je uspelo da napravi živu vakcinu protiv dečije paralize iz sva tri tipa posebno odabranih neškodljivih sojeva. Njihovim razmnožavanjem u sluzokoži tankog creva onemogućava se ulazak opasnog poliovirusa u krvotok. Vakcinacija u našoj zemlji je počela 1961. godine, samo pet godina posle epidemije poliomijelitisa koja je odnela 46 dece... Svake godine oko pet miliona nevakcinisanih mališana umire u svetu, najviše od malih boginja, tuberkuloze, velikog kašlja i difterije.
Vera Bošković
objavljeno: 12/09/2010
