Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spoj tkanja i umetnosti
U Muzeju primenjene umetnosti izložena je retrospektivna postavka umetničkih tapiserija iz zbirke „Ateljea 61”
Kad čuje reč tapiserija, većina nas bi, verovatno, najpre pomislila na staromodne, uglavnom kičaste, ručne radove koji su već odavno proterani sa zidova kuća i stanova. Da postoje i one koje imaju umetničku vrednost, podseća nas retrospektivna izložba u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, priređena povodom pola veka novosadskog „Ateljea 61”, jedine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << domaće radionice umetničkih tapiserija.
Svi izloženi radovi deo su zbirke ove radionice i predstavljaju svojevrsni presek dešavanja u savremenoj tapiseriji na prostoru bivše SFRJ. Prikazani su radovi najznačajnijih autora u ovoj disciplini: Boška Petrovića, Etelke Tobolke, Stojana Ćelića, Dragutina Cigarčića, Franca Slane, Jagode Buić, Mateje Rodičija, Branislava Subotića, Nade Poznanović-Adžić, Nade Mančić, Dušanke Botunjac.
Autorka izložbe kustos Goranka Vukadinović kaže da za razliku od šezdesetih godina, kada su autori tapiserija bili slikari, vajari, grafičari, pa su one dosta podsećale na njihove radove iz drugih medija, kasnije to više nije bio slučaj i tapiserija dobija sopstvene zakonitosti.
Na pitanje da li su umetnici namenski stvarali kartone (predloške na osnovu kojih se tka) za tapiseriju ili su one rađene po njihovim već stvorenim delima Goranka Vukadinović odgovara:
– Boško Petrović, osnivač „Ateljea 61”, znao je da ubedi umetnike da rade karton, ali da pri tom svoj umetnički izraz prilagode tehnici izrade tapiserija. S druge strane, neki su predlagali svoje već postojeće slike da se na osnovu njih tka.
Bez obzira na popularnost šezdesetih i sedamdesetih godina, kada su sve velike firme, hoteli i javne ustanove bili opremljeni tapiserijama, naša sagovornica smatra da je ova umetnička disciplina podlegla modi, ili pomodarstvu, pa je zato gurnuta na umetničke margine.
Za konačni izgled tapiserije važna je saradnja umetnika i tkalja, koje se smatraju koautorima.
– Tkalja početnica, iako školovana, treba pet godina da sedi pored iskusne koleginice da bi se specijalizovala za samostalnu izradu – dodaje Vukadinovićeva.
Izložba u Muzeju primenjene umetnosti otvorena je do 15. januara sledeće godine.
A. Marinković
objavljeno: 17.12.2011
