Izvor: Politika, 11.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodoljiva privlačnost Ane Karenjine
Novi film Džoa Rajta, trinaesta je ekranizacija Tolstojevog klasika za veliko bioskopsko platno
Za Nabokova to je bila jedna od najvećih ljubavnih priča svetske književnosti, za Dostojevskog „besprekorno umetničko delo”. Tolstojeva „Ana Karenjina”, roman o prelepoj udatoj ženi koja se zaljubljuje u naočitog oficira i na kraju se baca pod voz, poznata je publici širom sveta koliko i „Hamlet” i „Odiseja”. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekranizovana više od 20 puta, od toga 13 puta za veliki ekran.
Ovih dana u svetske bioskope stiže nova „Ana Karenjina” u režija Džoa Rajta, po scenariju Toma Stoparda. Glavnu junakinju u filmu, čija je srpska premijera planirana za januar 2013, igra Kira Najtli.
„Ona je tako kompleksan lik – i heroina i antiheroina. Trudili smo se da je ne pojednostavimo, što je bilo istovremeno teško i veoma uzbudljivo”, rekla je britanska glumica uoči svetske premijere u Londonu.
Po ocenama kritičara, Najtlijeva je odlično dočarala transformaciju Ane Karenjine od samouverene, mudre žene koja na početku deli savete drugima, da bi na kraju postala potpuno opčinjena grofom Vronskim.
Nova verzija kojom je reditelj hteo da prikaže „različite manifestacije ljubavi” traje 130 minuta. Prevarenog supruga igra Džad Lou, a Vronskog Aron Tejlor Džonson.
Reditelj Rajt se proslavio istorijskim kostimiranim dramama. Postao je čuven po novoj ekranizaciji romana Džejna Ostina „Gordost i predrasude” (2005). U tom filmu je uloga Elizabet Benet Kiri Najtli donela nominaciju za Oskara, a saradnju su nastavili u nagrađivanom „Pokajanju” (2007).
Prodaja romana „Ana Karenjina” skočila je proteklih godina nakon što je Opra Vinfri 2004. izabrala knjigu kao neophodno letnje štivo. Opra je roman nazvala „jednom od najvećih ljubavnih priča našeg doba”, ali je Najtlijeva i dalje sumnjičava prema stavu pisca prema svojoj junakinji. Čitajući knjigu, drugi put uoči snimanja, stekla je utisak da Tolstoj mrzi svoju heroinu.
I pored toga mnoge glumice su se borile da bi dobile ulogu Ane Karenjine. Slavna Greta Garbo je posle prvog nemog filma inicirala snimanje drugog, u kom se pojavljuje u istoj ulozi.
„Očigledno je zbog čega toliko mnogo glumica nalazi da je uloga Ane neodoljiva. Ona je prava tragična heroina, glamurozna, sofisticirana i prokleta. Ona nije samo predmet želje već joj je dozvoljeno da sama izrazi tu želju”, piše londonski „Indipendent”.
Na sajtu IMDB-a izlistano je 25 adaptacija Tolstojevog klasika za mali i veliki ekran, počev od nemačke verzije iz 1910. Greta Garbo je prvi put igrala Anu sa svojim ljubavnikom iz stvarnog života Džonom Gilbertom u nemom filmu „Ljubav”, 1927. (za američku publiku je posebno napravljen srećan kraj), i ponovo 1935, u raskošnoj adaptaciji sa Frederikom Marčom kao Vronskim.
Igrale su je i Vivijen Li, Marlen Ditrih, Ingrid Bergman, Žaklin Bise i Sofi Marso, a Vronskog Šon Bin i Šon Koneri.
Nešto žešću verziju „Ane Karenjine” režirao je Rudolf Kartije za Bi-Bi-Si, 1961. Glavnu heroinu je igrala Kler Blum, a Vronskog Šon Koneri, koji u to vreme još nije bio poznat kao Džejms Bond.
S obzirom na priču, nijedna adaptacija „Ane Karenjine” neće biti film posle kojeg će se gledaoci dobro osećati. Činjenica da svi znaju kako će se završiti – sa glavnom junakinjom koju pregazi voz – znači da producenti rizikuju odsustvo ljubitelja romansi. Pa ipak, nemoguće je zaobići glavne teme ove Tolstojeve drame – nesrećne porodice, neverstva, razvod, bolest, društveno i seksualno poniženje i na kraju samoubistvo. Zbog toga, bez obzira na uspeh Rajtovog filma, sa sigurnošću se može reći da nećemo čekati dugo na novu adaptaciju „Ane Karenjine”, zaključuje londonski „Indipendent”.
R. S.
-----------------------------------------------------------
Vronski je poginuo u Srbiji
Pukovnik ruske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski, koji je Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog, poginuo je u bici sa Turcima 20. avgusta 1876. kod sela Gornji Adrovac, nedaleko od Aleksinca, u Srbiji. Njegova želja, koju mu je porodica i ispunila, bila je:„Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju.”Njegovo telo je sahranjeno u selu Razumovska u Ukrajini, a srce mu je ostalo u porti manastira Sveti Roman kod mesta Đunis.
objavljeno: 12.09.2012
