Izvor: Politika, 12.Dec.2011, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo džinsa i kafe posle mnogo ratova
„Privatni život Srba” svedoči o moralu, navikama i porocima od srednjeg veka do savremenog doba
Kako je izgledao život srednjovekovne vlastele, koliko se odeća hrišćana morala razlikovati od odeće muslimana za vreme Osmanlija i kada je u savremenoj Srbiji razbijen tabu tela, neke su od teme koje obrađuje novo izdanje „Privatni život Srba”.
Knjiga čiji su autori arheolog Marko Popović i profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu Miroslav Timotijević >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Milan Ristović pojaviće se uskoro kao jednotomni pandan petotomnoj „Istoriji privatnog života” Filipa Arijesa i Žorža Dibija, koji su istraživali odeću, hranu, nameštaj i ostale odlike svakodnevice Evropljana.Izdanje donosi ono za šta obično nema mesta u udžbenicima iz istorije:lečenje bajalicama i čudotvornim ikonama, ispijanje sikter-kafe, prvo nošenje džinsa i ostale mode koja „kvari socijalističku omladinu”, selidbe pripadnika JNA i sklapanje mešovitih brakova.
Prof. dr Smilja Marjanović-Dušanić, koja je napisala predgovor, kaže da je značaj ove knjige u tome što skreće pažnju na manje poznati deo istorije.
– Bitan je i ovaj, privatan deo stvarnosti koji nije bio u fokusu istraživača i istoričara – objašnjava prof. Marjanović-Dušanić.
Izdanje je deo projekta kuće „Klio” koja je prvo objavila „Privatni život na tlu srpskih zemalja”, u četiri toma, sa mnoštvom autora, istoričara, arheologa i istoričara umetnosti.
– Trebalo je, međutim, približiti temu široj publici u jednoj knjizi zbog čega su izabrana tri autora za tri oblasti: srednji vek, novi vek i savremeno doba.
Dr Marko Popović, između ostalog, piše o dvorovima vladara i pustinjskom monaštvu srednjovekovne Srbije. Novi vek je obradio prof. dr Miroslav Timotijević koji se osvrće i na prvi telefon u Beogradu 1883, sedam godina posle filadelfijske izložbe na kojoj je prvi put prikazan, kao i na radnju iriškog trgovca s kraja 18. veka koji je sa motikama i ašovima prodavao i tkanine i ukrase za odeću.
Savremeno doba, tema prof. dr Milana Ristovića, prikazuje 20. vek kroz prizmu logora, života u rovovima, naseljavanja kolonista...
– To su dramatični događaji, dva svetska rata, industrijalizacija, sve se to odrazilo na oblast privatnosti – kaže profesor Ristović.
Zabeležio je i muke pri rađanju modernosti u Srbiji, sredini u kojoj je telo dugo bila zabranjena tema, a prvi autor koji se pozabavio seksualnošću, dr Aleksandar Kostić, napadnut za širenje pornografije. Devedesete su samo pomenute.
– Te godine će biti problem za istraživače koji se time budu bavili: izbeglištvo, imigracija, razdvajanje porodica: sve je to razorilo privatni život.
Neki od trendova s početka 20. veka bez problema opisuju i današnje doba. Objašnjavajući da se interesovanje za prostitutke u jednom mestu gasilo posle nekog vremena zbog čega su prebacivane na jug, gde im se gubio svaki trag u nekom provincijskom bordelu, prof. Ristović zaključuje da „ovaj način organizovanja prostitucije kao međunarodne trgovine belim robljem nije do danas bitnije promenjen”.
----------------------------------------------
Gimnastika, šta je to
Briga o telu dugo je shvatana kao besmislena novotarija. Kragujevčani nisu čudom mogli da se načude zašto građevinski inženjer Jovan P. Jovanović vežba na vratilu u dvorištu, što mu je navika ostala iz studentskih dana u Cirihu. Oni su za zgražavanjem posmatrali kako se „ozbiljan, porodičan čovek, odličan stručnjak, svako jutro premeće po šipki kao cirkuzaner”.
Politički protivnici i građani uzimali su njegovu rekreaciju kao dokaz da sa njim „nešto nije u redu” kada je posle Majskog prevrata 1903. postao ministar građevine u radikalskoj vladi. Premijer Nikola Pašić ga je zamolio da prestane, što je on nevoljno i učinio.
----------------------------------------------
Snažni, lepi i pijani
Francuski kaluđer lutalica fra Andrea Teve zabeležio je u delu štampanom u Lionu 1554. da su Sloveni skloni alkoholizmu: „Sloveni su ljudi visoka stasa i obdareni onim što priroda može dati da bi stvorenje bilo savršeno lepo... Ipak, oni su veoma skloni oblapornosti i pijanstvu, tako da im se ponekad čini (kao što je obično kod pijanaca) da vide dve stvari umesto jedne. Ovaj porok oni ponekad pripisuju hladnoći zemlje, kao što, s druge strane, tok svog života određuju neizbežnom sudbinom umesto slobodnom voljom.”
J. Stevanović
objavljeno: 12.12.2011.
