Izvor: Politika, 23.Feb.2015, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mače među „ozbiljnim” slikama
Slikarka Dojna Balanesko drži četkicu više od četiri decenije a nedavno je polagala vrlo strog ispit pred decom iz vrtića. Sada radi cincarsko-engleski rečnik da bi sačuvala jezik romanskog naroda kome i sama pripada i završava srpsko-rumunski rečnik izraza i idioma
Mače koje pokušava da se skloni od nevremena i uđe kroz prozor u sobu verovatno nikada ne bi bilo izbor nekog strogog likovnog kritičara za naslovnu stranu „Magazina”. Još manje slikarke Dojne Balanesko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja ga je „ulovila” na staklu onako prestrašenog, posle molbe vaspitačice da decu vrtića na Zvezdari obraduje nekim svojim delom. Maca se svidela deci i još nekim velikim i malim ljubiteljima ljupkih životinja, pa je umetnica potpuno neplanirano naslikala i poklonila još najmanje pet-šest istovetnih „mačića” onima koji su molili da im uradi isti motiv.
– Samo moram da budem lepo raspoložena kada slikam, da ne bih prenosila na platno neka loša osećanja. Ponekad slikam satima, pa danima ne uzmem četkicu. Prvobitno sam stavila i munje iza njegovih leđa pa pošto me je podsetilo na eksperimente Nikole Tesle odustala sam od gromova –i deci se ovako svidelo – objašnjava slikarka uz smešak.
Kada smo je posetili u ateljeu pokazala nam je mnoštvo drugih „ozbiljnijih” slika, kojima se satima i danima posvećuje. Druge što su kod prijatelja i dragih joj ljudi završile kao poklon, čak i kod nekih javnih ličnosti, pa i ministara, biznismena, snimila je da sačuva trag u svom kompjuteru o onome što je radila. Slikarka Dojna nikada nije do sada prodala ni jednu svoju sliku jer joj porodične prilike to dozvoljavaju: ili ih ponese na dar ili ih čuva za sebe. Trećeg nema, s obzirom na to da nije spremna da se cenka za sto ili pedeset evra gore-dole i objašnjava da vrede, da je ram italijanski...
Sa mamom u ateljeu
Beli grčki manastir, ikona na kojoj je Presveta Bogorodica Trojeručica, Nju Orleans izbliza, parobrod, Prag, tušem dočarane ulice Damaska, mrtva priroda na kojoj su bobice grožđa ono što posebno privlači pažnju, konji u trku, sokak, konaci Hilandara, platna sa bojama nanetim špahtlom, onda crtež olovkom, japanski motivi, Tunis, most u Mostaru, knjige, staza nalik na jednu od onih u Košutnjaku... Motivima ne zna se broj, svi naslikani istom rukom.
– Od četvrte godine držim četkicu i zaista ne znam koliko sam toga naslikala. Moja mama Florika, inače akademska slikarka, s kojom sam stalno bila u ateljeu, ohrabrivala me je jer je videla da umem da crtam i tako mala. Počela sam, dakle, da slikam pre nego što sam naučila da pišem. I to su bili brodići, jedrenjaci. Gledala sam kako ih slika mama pa sam onda i ja isto radila. Insistirala sam da koristim iste četke i boje, uljane, mada je mama strahovala da ću ih upropastiti – seća se Dojna Balanesko svog detinjstva u Konstanci. Nasleđen umetnički dar posle srednje škole dokazala je upisujući Likovnu akademiju u Temišvaru, a onda se 1993. preselila u Beograd jer se udala za Beograđanina, poslovnog čoveka, kome je u Rumuniji bila prevodilac nastojeći da preko studentske službe uveća džeparac.
Ne može da definiše šta joj je omiljen motiv, jer, kaže, sve je pitanje trenutne inspiracije. Pokazuje nam glavu konja za koju je prvo počela da radi pozadinu a onda se, kada je malo bolje pogledala, nekako sama od sebe pojavila slika. Mada je još interesantnije bilo kada je nanosila tuš da bi isprobala našta će da liči kasnije kada se osuši, a onda počela po papiru da briše četku. To „brisanje četke” sada je uramljeno i okačeno na zidu sobe. Voli dnevno svetlo i igru senki koje se tada razigraju i podstaknu joj maštu.
Kada ostavi četkice Dojna Balanesko se bavi drugim pomalo neočekivanim stvarima. Lako joj je kad govori srpski, engleski, francuski, italijanski, ne računajući rumunski i cincarski uz koje je odrastala. Ona je Cincarka čiji su preci nekada pretežno živeli u Grčkoj, u okolini Soluna, a pradomovina im je zahvatala masiv Pindu, odakle su bili prinuđeni da se sele pa su dospeli i u Rumuniju.
Rečnici kao preokupacija
– Negde sam pročitala da se svake godine izgubi više od deset jezika manjina u pojedinim državama i ja trenutno radim cincarsko-engleski rečnik da se ne bi izgubio jezik romanskog naroda kome i sama pripadam. Završavam srpsko-rumunski rečnik izraza i idioma – otkriva Dojna, čije ima na rumunskom znači pesma. Doduše, sklonija je romanima i prozi nego poeziji, Andrić i Crnjanski su joj omiljeni pisci, s tim da ovog drugog čita na ćirilici i često uoči i štamparske greške na stranicama knjiga.
To što je više od dve decenije zapravo Beograđanka i ne stiže da češće poseti oca i preostalu rodbinu u Konstanci budući da je mama umrla u međuvremenu, nadomešta skajpom i internetom. Tati tako pokaže šta je naslikala, a do kamere ponekad donese i pleh da on vidi šta je tog dana spremala za ručak, smeje se Dojna i priznaje da je pristalica kuvanih jela koja se jedu kašikom. Još ako su spremljena u zemljanoj posudi – ništa bolje za stomak, tvrdi ova izuzetna žena koja troši petu deceniju života, ali to po njenom izgledu niko ne bi otkrio.
– Sarme, ćevapi i kačamak su jela Balkana, to sam volela i u Rumuniji i kuvam i ovde jer sam zbog ozbiljno narušenog zdravlja morala da odustanem od vegetarijanstva koje sam prihvatila iz poštovanja prema životinjama – kaže slikarka.
Okrenemo li se njenim platnima na kojima ima i knjiga, postaje jasno otkud i takvi motivi, s obzirom na to da je italijanski usavršavala da bi Petrarkine pesme čitala u originalu.
– Kako je primetio Oskar Vajld, umetnost je ono malo što se izgubi u prevodu, pa sam presrećna da slike nemaju prevod – iznenađuje nas poređenjem umetnica koja piše rečnike.
A kada smo već počeli priču o slikarki Dojni Balanesko i mačetu koje je naslikala za dečicu, inače uvek najstrože kritičare, umesto već dosadnih i u gotovo svim vrtićima prisutnih Mikija, Mini, Paje i Šilje i – pobrala pohvale najmlađe publike, reći ćemo da je njena kućna ljubimica Maza. Ne mačka, već kučence koje je pokupila ispred zgrade kao sasvim malo i čim ga je unela u sobu ono se smestilo na trosed i tu ostalo kao član porodice.
Rajna Popović
objavljeno: 23.02.2015.
