Izvor: Objava, 19.Jul.2018, 20:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АЛЕКСАНДАР I ПАВЛОВИЧ

Велики руски цар и император Александар I Павлович рођен је у Санкт Петербургу 23. децембра 1777. године. Овај изузетно амбициозан владар током своје владавине проширио је границе Руског царства и уздигао је своју империју на степен највеће светске силе. Престо заузима 1801. године након што су његовог оца цара Павла I убили дворски завереници, јер је хтео сина Александра лишити престола у корист свог нећака Еугена од Виртемберга. Иако Александар I није био умешан у заверу, није као цар казнио убице, већ је подлегао њиховом утицају. Још током времена када је био принц а касније и као цар Александар I је често користио либералну реторику и наставио руску апсолутистичку политику. С почетка своје владавине био је покретач неких мањих реформи, док је касније покренуо велику либералну реформу образовања. Иако је обећавао реформу кметства, није никад понудио конкретно решење овог проблема. Друга половина његове владавине била је обавијена његовим страхом од побуне народа против њега, због чега је врло промишљено повлачио своје потезе. Образовање у руским школама постало је верски оријентисано и конзервативно. После више претрпљених пораза, победник је Наполеона Бонапарте у Отаџбинском рату 1812. године, након чега је одиграо главну улогу у антинаполеонској коалицији европских сила. Оснивач је Свете Алијансе. Остварио је значајан успех у рату са Османлијским царством, током којега је помагао Карађорђеву Србију као важног савезника. Умро је од тифуса, у Таганрогу, 1. децембра 1825. године. На престолу га је наследио његов млађи брат Николај I Павлович.

Александар се увек дивио Наполеоновим реформама и био заговорник модерне државе, мада никад није добио прилику да своје тежње спроведе у дело.