Izvor: Objava, 07.Avg.2018, 09:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

САВА ВЛАДИСЛАВИЋ

Сава Владиславић је рођен 1670. године у Јасенику (Херцеговина). Школу је учио у српском манастиру Добрићеву код Требиња и у Дубровнику. Говорио је неколико језика: латински, италијански, турски и руски.

Крајем XVII века Сава Владиславић је отпутовао из Дубровника у Цариград, а затим у Русију. Са Петром Великим се срео 1703. године. После извесног времена поново је отишао у Цариград по налогу руског цара. Враћајући се натраг купио је као роба дечака Арапина и поклонио га Петру Великом. Био је то далеки предак Александра Сергејевича Пушкина.

Захваљујући својим изузетним способностима, образовању, знању неколико језика и смислу да се успешно бави политиком, Сава Владиславић је 1710. године постао дворски саветник Петра Великог за питања православног истока под турском влашћу. У том својству је своме господару препоручио да приликом ратовања Русије против Турске неизоставно позове на устанак Србе у Црној Гори, Брдима и Херцеговини. Цар га је послушао и по његовој препоруци овластио Михаила Милорадовића, такође Србина из Херцеговине, да заједно са црногорским владиком Данилом, са којим је Сава Владиславић био лични пријатељ, организује напад на околне турске градове. То се и догодило 1711. године.

Сава Владиславић је затим био посланик код папе и у Кини као један од најбољих дипломата оновремене Русије. Успешно се бавио и писањем. Његови описи Сибира те извештаји из Кине значајни су књижевни и дипломатски списи. У Сибиру је основао Троицкосавски град и тврђаву Новотроицку, у којој је подигао и цркву коју је назвао црквом Светог Саве Српског.

Потписивао се као "слуга Царског Пресветлог Величанства надворни саветник, Римски кавалер и Илирически Шлахтич" (племић).

Умро је 28. јуна 1738. године у "мизи" Матокси у Петроградској губернији.