Izvor: S media, 19.Avg.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pola godine popijeno pet miliona kutija „bensedina“
Spas od neizvesnosti u vreme krize građani Srbije najčešće nalaze u nekontrolisanom uzimanju „bensedina” i „bromazepama”, lekova iz grupe benzodijazepina koji ih smiruju i pomažu da prebrode probleme.
To potvrđuju i podaci iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. U prvoj polovini ove godine na recept je izdato oko pet miliona kutija ovih lekova, što je za devet odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Situacija je slična i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u zemljama u okruženju Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji. Isto je bilo i u drugim tranzicionim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji ili Sloveniji, gde u poslednje vreme potrošnja drastično pada.
Tablete koje smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem imaju reputaciju lekova koji rešavaju sve probleme i dileme, pre svega zahvaljujući svom visokom sedativnom dejstvu. Medicinski stručnjaci kažu da ga podjednako koriste sve starosne grupe stanovništva kad god se nađu u životnoj „minus” fazi.
Srbi nisu izuzetak kada je reč o masovnom korišćenju lekova za smirenje. Obimne medicinske studije zapadnoevropskih zemalja govore da čak 17 odsto populacije koristi neki od lekova iz grupe benzodijazepina, kao što su „bensedin”, „valijum” ili „bromazepam”.
U Srbiji se ne zna pravi i konačan broj izdatih i prodatih kutija lekova za smirenje. Iako ne bi smelo, privatni apotekari masovno prodaju ove lekove bez lekarskog recepta. Zato se procenjuje da broj kutija ovih lekova koje građani Srbije popiju iznosi godišnje i do 30 miliona.
Psihijatar dr Lidija Ćuk potvrđuje da se Srbi ne razlikuju mnogo po potrošnji ove grupe lekova od svojih suseda, pa čak i zapadnoevropskih zemalja.
- Niko ne voli da pije hemiju tek tako. Ali, naše ljude muči realna neizvesnost, a ona je glavni krivac za formiranje straha. Ljudi traže način da se izbore sa zabrinutošću. Stalno lebdeća opasnost od gubitka posla i stabilnosti koja je već narušena tera ih da posegnu za lekovima da bi se osećali bolje. Ljudi se taman adaptiraju na jedan problem i prevaziđu ga nekako, a već ih stigne nova katastrofa - objašnjava dr Ćuk Jovanović.
Ona upozorava i na problem zavisnosti od lekova za smirenje, ali i da se niko ozbiljno ne bavi tim problemom u Srbiji. „Bensedin” je, kaže ona, dostupan svima i svuda, ali za to ne treba kriviti pacijente jer je u ljudskoj prirodi da čovek pomogne sam sebi.
Specijalista opšte medicine dr Nevenka Dimitrijević primećuje da su pedesetogodišnjaci ti koji svoje strahove od mogućih otkaza sve češće rešavaju uz pomoć pilula za smirenje ili ih utapaju u alkoholu. S druge strane, mnoge mlade osobe koje su tek stupile na profesionalnu pozornicu svog života i dobile posao u nekoj „zvučnoj” firmi, psihički „melje” rad u izrazito takmičarskoj sredini i oni posežu za pilulama kako bi amortizovali svakodnevne stresove.
- Ljudi uz pomoć ovih lekova beže od problema, jer im pomažu trenutno. Nema posebnih ograničenja za njihovo propisivanje, a nije ih problem ni kupiti jer koštaju stotinak dinara. Koliko je to rasprostranjeno ilustruje i moj razgovor sa koleginicom iz susedne ordinacije koja me juče pitala „ima li ijedan pacijent da mu danas nisi propisala ‘bensedin’”. Ljudi traže, uznemireni su, nesrećni i mora im se pomoći - kaže dr Dimitrijević.
Lekovi iz ove grupe ne rešavaju samo psihičke probleme, već su i dopuna terapije za lečenje povišenog krvnog pritiska ili se kombinuju sa antireumaticima.
.jpg)
