Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Avg.2015, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZR: Ko je kriv zbog požara na deponiji?

Odbornica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) u zrenjaninskoj Skupštini Ildiko Bođo upitala je gradske vlasti kako se troši novac za namene zaštite okoline i saniranja deponije. Ona je, komentarišući nedavni požar na gradskoj deponiji, ko će odgovarati zbog toga. U zrenjaninskoj Čistoći su odbacili kritike odbornice LSV i naveli da nema reči o nenamenskom trošenju sredstava. Oni su naveli i da su za realizaciju projekata sanacije nesaniranog dela deponije i njenog ozelenjavanja očekivali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sredstva iz gradskog budžeta i iz nadležnog ministarstva, ali i da ih do danas nisu dobili.

Ildiko Bođo je ocenila da o trošenju sredstava iz gradskog budžeta odlučuju "odabrani", iako ga pune svi građani. "Takođe znamo da nam gradonačelnik tri godine obećava bolji život i odgovorno trošenje narodnih para", rekla je novinarima Bođo.

Ona je podsetila da je rebalansom budžeta za zaštitu životne sredine predviđeno 265 miliona dinara, a da je za saniranje nesaniranog dela gradske deponije predviđeno 22 miliona dinara od kredita.

"Deveti od 12 meseci je na pragu, a građani Zrenjanina, posebno žitelji Bagljaša i MZ Sava Kovačević, umesto u rezultatima racionalnog i efikasnog trošenja pomenutih para Zrenjaninaca, guše se u nesnosnom smradu koji se širi sa deponije, koja usput i gori", ocenila je zrenjaninska odbornica LSV.

Čistoća: Bez nenamenskog trošenja

U odgovoru na kritike LSV zrenjaninska Čistoća je podsetila da je sanacija gradske deponije započeta polovinom novembra 2011.godine, te da je i završena polovinom 2012. godine.

U tom preduzeću su naveli da, od kada je sanacija izvršena, ni jednom nije došlo do samozapaljenja. "Mogući uzrok požara koji je izbio 11. avgusta može biti usled paljenja strnjike sa okolnih parcela, koje se graniče sa gradskom deponijom. Na ovu sumnju upućuje činjenica da je požar obuhvatio površine koje su udaljene od deponije oko jednog ili dva kilometra", saopšteno je iz Čistoće.

U odgovoru se dodaje i da su radnici u ranijem periodu u više navrata uočavali i prijavljivali nadležnim službama da vlasnici parcela oko gradske deponije prilikom čišćenja parcela spaljuju na njima prikupljeni otpad, izazivajući požar .

"Neretko, u takvim situacijama požar bi se širio i na deponiju, zahvatajući rub, a tada smo preduzimanjem potrebnih mera uspevali da isti stavimo pod kontrolu, lokalizujemo ga, odnosno ugasimo požar i sprečimo njegove moguće štetne posledice", poručili su iz JKP.

U cilju sprečavanja samozapaljenja, dodali su, Čistoća je u poslednjih šest meseci u postupku sanacije gradske deponije upotrebila oko 12 hiljada kubnih metara zemlje, kao inertni sloj za prekrivanje komunalnog i mešanog otpada.

"Ali pored navedenih aktivnosti u cilju obezbeđenja svih potrebnih tehničkih i drugih posebnih uslova za funkcionisanje iste, neophodno je pristupiti realizaciji projekta uređenja gradske deponije, koji je skup i zahteva priliv novca sa više strana, uključujući i angažovanje lokalne sapouprave, s obzirom na činjenicu da preduzeće, oslanjajući se samo na sopstvene finansijske izvore, nije u mogućnosti da ga sprovede", navodi se u odgovoru.

U planu i programu poslovanja tog JKP u 2015. godini za sanaciju nesaniranog dela deponije planirana su sredstva u iznosu od 16 miliona dinara i za ozelenjavanje saniranog dela deponije u iznosu od 15 miliona dinara.

"Za realizaciju navedenih projekata očekivali smo sredstva iz gradskog budžeta i iz nadležnog ministarstva ali ih do danas nismo dobili, tako da nema ni govora o nenamenskom trošenju sredstava", dodaje se.

Sva sredstva koja su dobijena iz gradskog budžeta za zaštitu životne sredine, navodi se u odgovoru, za te namene su i trošena o čemu je preduzeće imalo obavezu da izvesti Gradsku upravu. U Čistoći su napomenuli i da iz sopstvenih prihoda izdvajaju mesečno u proseku 500 hiljada dinara za redovno održavanje deponije, koje podrazumeva planiranje komunalnog otpada koji svakodnevno pristiže na deponiju u količini od 300 kubnih metara.

"Ako nas pitate da li se dovoljno sredstava ulaže u zaštitu životne sredine, naravno da ćemo se složiti da ne, ali kada su rashodi kako grada tako i države veći od prihoda onda nije logično očekivati da sve potrebe mogu biti zadovoljene pa tako ni u oblasti zaštite životne sredine", poručili su u JKP.

U odgovoru se navodi i da cena za uslugu iznošenja i deponovanja komunalnog otpada nije menjana više od dve godine, te da je postala više socijalna nego ekonomska kategorija, zbog čega preduzeće nije u mogućnosti da samostalno realizuje sve projekte koji se tiču sanacije deponije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...