Izvor: Politika, 26.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Poslanici pred zakonom
Željko Ivanji: Odričemo se blanko ostavki u parlamentu. – Nemanja Nenadić: Nema gonjenja za podmićivanje poslanika
Stranke bi trebalo da se odreknu blanko ostavki narodnih poslanika, a imunitet od krivičnog gonjenja trebalo bi suziti ne samo za članove parlamenta, već i za nosioce drugih funkcija, saglasni su programski direktor „Transparentnosti Srbija” (TS) i poslanik G17 plus Željko Ivanji. Povod za razgovor bili su predlozi koje je TS predstavila javnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povodom zakona o Narodnoj skupštini, koji se nalazi u parlamentarnoj proceduri. Ti predlozi nisu naišli na dobrodošlicu u strankama, kako onim na vlasti, tako i u opoziciji.
Između ostalog, TS je predložila sužavanje imuniteta poslanika u slučajevima vođenja krivičnog postupka koji su povezani s korupcijom. Takođe je predložena i procedura prilikom podnošenja poslaničkih blanko ostavki. Blanko ostavke poslanici po pravilu daju pre no što dobiju poslanički mandat, a pravni osnov je član 102. Ustava Srbije, prema kojem je „narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika”. Jedan od bitnih detalja u predlogu TS jeste da se poslanicima omogući da posle šest meseci ponovo odluče da li će dati blanko ostavku ili ne.
Politika: Šta je povod da „Transparentnost Srbija” predloži ograničavanje poslaničkog imuniteta za krivična dela koja se odnose na korupciju?
Nenadić: Strategija za borbu protiv korupcije, usvojena u decembru 2005. godine, predlaže i sužavanje obima imuniteta javnih funkcionera. Imunitet bi trebalo da se svede na izjave i mišljenja data u sklopu vršenja njihove javne funkcije. Ustav iz 2006. godine ne ide u tom pravcu, već zadržava koncept imuniteta iz starog ustava za koji je utvrđeno da je preširokog obima. Budući da je u toku donošenje zakona o Narodnoj skupštini, formulisali smo naš predlog kao deo tog zakona, a smatramo da na isti način treba ograničiti i imunitet drugih funkcionera.
Politika: Ustav precizira da imunitet poslaniku može biti uskraćen ukoliko je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je zaprećena kazna veća od pet godina"
Nenadić: Ima više situacija. Postoji opcija da ukoliko se poslanik ne pozove na imunitet, može skupština da mu odredi. Mi smo u ovim predlozima išli na to da se u slučajevima kada je reč o postupcima za koruptivna dela smatra da je skupština već dala odobrenje za ukidanje imuniteta.
Ivanji: Ja nisam protiv normiranja krivičnih dela, pogotovo onih koja su povezana s korupcijom. Imajući u vidu da je korupcija u ovoj državi veliki problem, sigurno treba istaći krivična dela za koja se narodni poslanici ne mogu pozivati na imunitet. Ustav određuje kada se poslanik može pozivati na ovaj vid zaštite, kao i kada mu skupština to pravo može uskratiti. Zakonom ne bismo mogli da menjamo odredbe Ustava. Ako sada izdvojimo samo poslanike i skupštinu kao mesto na kojem postoji korupcija, javnost onda gleda poslanike kao lica koja je po definiciji moguće korumpirati. Nemam saznanja da je od 2004. bilo koji poslanik osumnjičen za korupciju.
Pitanje je, takođe, da li tužilaštvo u određenim situacijama treba da pokrene postupak, ako je reč, na primer, o govoru mržnje. U takvim slučajevima tužilaštvo unapred kaže da poslanika štiti imunitet, a nemamo saznanje da li je poslanik koji je koristio govor mržnje u skupštini izvršio krivično delo.
Nenadić: Tužilaštvo je pogrešno reagovalo u pojedinim slučajevima stvarajući sliku u javnosti da ono tada može imati nekog posla. Potpuno je jasno da je poslanik zaštićen imunitetom šta god da izjavi za govornicom.
Ivanji: Modeli su različiti od države do države. U Savetu Evrope, na primer, imunitet štiti poslanika samo za vreme sednice. U Velikoj Britaniji poslanik ne može biti pritvoren ukoliko je uhapšen na osnovu građanske tužbe. U nekim zakonodavstvima postoji odredba da ne može da se pozove na imunitet poslanik koji je izvršio krivično delo pre nego što je dobio mandat.
Politika: Postoje priče da poslaničke grupe na osnovu dogovora s tajkunima učestvuju u donošenju zakona koji odgovaraju protivnicima"
Ivanji: Možemo samo da nagađamo da li to postoji ili ne jer u Srbiji nije uređena oblast lobiranja.
Nenadić: Uticaj izvršne vlasti na donošenje odluka znatno je veći nego uticaj poslanika koji usvajaju zakone, pa je kod njih rizik od korupcije manji. To pokazuje i procenat vladinih predloga zakona koji su usvojeni u neizmenjenom ili neznatno izmenjenom obliku. Drugo mesto na kojem se donose odluke jesu vrhovi političkih partija. Poslanici poštuju ono što odluči njihovo stranačko rukovodstvo.
Politika: Da li oni to rade zato što moraju ili zato što tako žele? Znate li neki slučaj da je poslanik glasao suprotno odluci stranke?
Ivanji: Bilo je takvih slučajeva. Znam poslanika iz G17 plus koji se nije slagao sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama i nije glasao za njega iako je stranka podržala taj zakon. Ali, normalno je da skupštinska većina usaglasi mišljenje o zakonu pre nego što on dođe na dnevni red. S obzirom na to da je izborni sistem proporcionalni i da poslanici predstavljaju volju građana dodeljenu strankama, a ne njima personalno, politička stranka u parlamentu nastupa kolektivno, a ne poslanici pojedinačno.
Politika: Hoćete da kažete da poslanici predstavljaju stranku, a ne građane?
Ivanji: Moglo bi se tako reći jer je suština proporcionalnog sistema baš takva. I to je trend od koga mi polako treba da odustajemo kao država i da polako prelazimo ka većinskom sistemu. Zašto polako – u lokalnim sredinama nema dovoljno lidera koji su prepoznati u lokalu kao ljudi koji bi mogli da povuku priču za lokal.
Politika: Da li bi poslanik koji je glasao protiv ostao u stranci ili parlamentu da je izglasavanje zakona zavisilo od njegovog glasa?
Ivanji: To je veliko pitanje.U takvoj situaciji vlada ne bi dozvolila da zakon uopšte uđe u proceduru i da bude oboren. Siguran sam da poslanik ne bi bio isključen ukoliko je to stav naše poslaničke grupe.
Nenadić: I većinski sistem ima svojih mana, kao što ima i prednosti, ali sa stanovišta borbe protiv korupcije ni većinski izborni sistem ne obezbeđuje automatski da će korupcije biti manje. Naprotiv, samo bi se težište moguće korupcije pomerilo do vrhova stranke ka poslanicima koji bi imali znatno veću ulogu.
Ivanji: Odgovornost tada ne bi snosila stranka, nego bi ona bila personalizovana.
Nenadić: Naravno. Drugi problem je odredba člana 102. Ustava koji je otvorio put za gubitak samostalnosti poslanika pri odlučivanju.
Ivanji: Taj član Ustava je bio odgovor na fenomen kupoprodaje mandata u parlamentu. Pitanje je da li je to moralo da uđe u Ustav, ali od toga treba odustajati.
Nenadić: Ako bi bilo ko želeo da podmiti narodnog poslanika, da u trenutku izglasavanja nekog zakona uđe ili ne uđe u salu, da glasa za ili protiv, osoba koja bi mito nudila ne bi mogla biti krivično gonjena po sadašnjem zakonodavstvu. Krivično delo davanja mita neposredno je vezano za to da onaj koji prima mito ne uradi nešto što bi morao ili da uradi nešto što ne bi smeo u obavljanju svoje poslaničke funkcije. A narodni poslanici su potpuno slobodni da predlože amandmane ili da to ne urade, da glasaju za ili protiv. To je još jedna manjkavost našeg pravnog sistema koji bi trebalo promeniti.
Politika: U slučaju Lalić–Čonjagić pre četiri godine G17 plus je upotrebila njihove blanko ostavke. Verovatno znate za preporuke Oebsa da se ta institucija ukine?
Ivanji: Ne samo Oebsa, već i Saveta Evrope. I znam šta će pisati u budućem izveštaju – da takva kategorija ostavki treba da bude izbrisana iz Ustava Srbije.
Politika: U Ustavu takva odredba praktično ne postoji?
Ivanji: Postoji odredba da svaki poslanik pod uslovima koji su određeni zakonom može staviti na raspolaganje stranci.
Politika: „Može”?
Ivanji: Treba ići ka uspostavljanju takvog sistema koji će omogućiti da poslanik za početak bude vlasnik svog mandata i treba ići ka većinskom sistemu.
Politika: Ali da ste odbili da potpišete blanko ostavku sigurno ne biste bili poslanik?
Ivanji: To je pitanje – šta bi bilo kad bi bilo. Ako imamo proporcionalni sistem, moram da kažem da mandat pripada političkoj stranci.
Politika: Da li se slažete sa Vladimirom Goatijem koji kaže da s blanko ostavkama umesto 250 poslanika možemo da imamo samo šefove stranaka u parlamentu?
Ivanji: Što se moje poslaničke grupe tiče, mogu da kažem da mi svi mislimo svojom glavom i ne razmišljamo čija je nadležnost.
Politika: Samo svi mislite isto...
Ivanji: Mi smo se u koaliciju skupili na osnovu nekih načela. Ključno je da nije dobro apostrofirati skupštinu kao mesto u kome sedi neka vučja družina koja štiti svoje interese i samo im je stalo do dnevnica i sličnih stvari, a takav zaključak može da se izvede. Korupcija je pretežno tamo gde postoje neka ovlašćenja i njihova zloupotreba.
Politika: Da li poslanici imaju slobodnu volju sa sistemom blanko ostavki?
Nenadić: Ne bih rekao da je nemaju uopšte, ali je ona je sasvim sigurno ograničena. Osvrnuo bih se i na predloge koje smo dostavili parlamentu povodom zakona o Narodnoj skupštini. Predložili smo član koji bi obavezivao poslanike da obrazlože odluke koje su doneli. Nije dovoljno reći da je neka odluka bila dogovoreno u poslaničkom klubu ili koaliciji, već svaki narodni poslanik budući da raspolaže mogućnošću da glasa, trebalo bi da bude spreman da svoj stav dodatno obrazloži.
Politika: Predlog o blanko ostavkama nije izazvao pozitivne reakcije?
Nenadić: Čini mi se da je to nedovoljno dobro shvaćena inicijativa. Mi smo, naravno, protiv toga da se blanko ostavke uopšte daju, ali u situaciji kada imamo Ustav kakav imamo, smatrali smo da bi trebalo doneti zakonska rešenja koja bi smanjila štetu od loše ustavne odredbe. Bitna je ideja da se proces davanje ostavke strogo formalizuje. U njemu mora da učestvuje predsednik parlamenta kome bi se ostavke predavale kako bi se izbegle sve nedoumice kome je i kada ostavka predata. Drugo, vezano za izjavu volje koja se pominje u članu 102. Ustava, takođe smo težili formalizaciji u vezi s njenim trajanjem. Pošli smo od toga da je moguće da se promene okolnosti u kojima je izjava volje data i da bi bilo uputno poslanicima omogućiti određeno vreme da razmisle i da – eventualno – po isteku šestomesečnog perioda ne daju blanko ostavku.
Ivanji: Samo što u Ustavu piše da je ostavka neopoziva.
Nenadić: Niko ne može pouzdano da kaže da li bi te ostavke bile u skladu sa Ustavom ili ne. Sada se nalazimo u zoni potpune pravne nesigurnosti i nju bi trebalo svesti na najmanju moguću meru, a prvom prilikom izmeniti Ustav i potpuno odbaciti blanko ostavku.
Ivanji: Hoću da dodam da je taj vaš predlog dobar. Ja sam s njim saglasan i podržaću ga u izradi nacrta zakona o Narodnoj skupštini.
Politika: Da li je prihvatljivo za vas da poslanikposle šest meseci kaže da neće da potpiše blanko ostavku?
Ivanji: Ukoliko bi predlog „Transparentnosti” normirali, a ja to podržavam, sigurno da ne bih mogao da mu uzmem mandat. Prvo, zato što sam to sada rekao i drugo, zato što to ne bih mogao formalno-pravno da uradim.
Politika: Da li predlog „Transparentnosti” povećava mogućnost korupcije, recimo prelaskom iz jedne u drugu stranku?
Nenadić: Svako zakonsko rešenje ima svoje prednosti i mane. Samim tim što bi poslanici dobili veću slobodu pri odlučivanju naravno da bi bili više izloženi rizicima korupcije. Ali, nijedno rešenje ne treba posmatrati kao izolovano. Nama su potrebne i druge mere za predupređenje korupcije. Između ostalog, treba da se uredi lobiranje, da javnost zna ko pokušava da utiče na donosioce odluke. S druge strane da se sankcioniše ona stranka koja bi da pridobije prebega ili neko sa strane ko bi želeo da utiče da poslanik promeni dres ili način glasanja.
Politika: Da li će stranke hteti da se odreknu instituta blanko ostavki? Od parlamentarnih stranaka nju nisu potpisali samo poslanici LDP-a.
Ivanji: Ne vidim razlog da se na tome i dalje insistira. Mi smo postali parlamentarna stranka 2004. godine, a politička stranka postali smo 2002. Nismo se mi tada dovoljno poznavali i niste mogli da garantujete za bilo koga će biti odan stranci. Zato smo se odlučili na blanko ostavke. Ali mi sada nemamo problem da ih se odreknemo, ne zato što smo poslušnici, već zato što zbijeni oko ideja oko kojih smo nastali. Nemam sumnju ni u jednog kolegu da bi mogao da bude podmićen ili potkupljen. A tada sam imao.
A. Marinković – R. Stanić
[objavljeno: 27/04/2009]
