Izvor: Blic, 28.Feb.2015, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sokurov: Srbi nikada nisu podržali Ruse
Ruski reditelj Aleksandar Sokurov, dobitnik nagrade FEST-a Beogradski pobednik za doprinos filmskoj umetnosti, izjavio je danas da Rusi smatraju Srbe braćom, ali da Srbija nikada nije podržala Rusiju ni u jednom njenom konfliktu.
"Gledalac je Kainov pečat filma", rekao je slavni ruski reditelj, gost Beograda, i dobitnik Festove nagrade za doprinos filmskoj umetnosti.
U današnjem susretu s novinarima i filmskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvaraocima govorio je, između ostalog, o svom odnosu prema publici, gledaocu...
- Ne znam za druge reditelje, da li unapred misle o gledaocima, ja ne umem. Umetnost je pre svega subjektivna kategorija, film takođe. Naravno, čovek sam, živ, od krvi i mesa, nisam pao s Meseca, ljudi su u centru moje umetničke pažnje, tačnije ono humano o njima. Nema sumnje da je gledalac Kainov pečat
filma, kinematografije. Da bi se cenio film treba velika količina gledalaca. Samo, kvalitet i kvantitet nisu sinonimi. Kao reditelj koji visoko ceni i teži umetnosti ne mogu da se prilagođavam masovnom ukusu. U savremenoj umetnosti postoje dva osnovna pravca: jedan je okrenut autentičnoj emotivnosti, autorstvu ,a drugi je filozofsko nasilje nad gledaocima. To nije umetnost nego kulturološki fenomen, odnosno sistem nasilja nad čovekom - rekao je Sokurov.
Napomenuo je da ništa ne zna o recepciji njegovih filmova u Srbiji, kao ni o srpskoj kinematografiji.
Kao veliki reditelj, erudita, i istoričar kazao je da su na njegovo obrazovanje i formiranje podjednako uticali ruska i evropska kultura, Dostojevski i Dikens, Čehov i Balzak, Čajkovski i Mocart...
- Da se odvojim od evropskog dela sebe ne bi preživeo, ruski kiseonik mi nije dovoljan - rekao je reditelj.
Na pitanje "Blica" o aktuelnoj političkoj situaciji kazao je:
- Teška. Veoma teška. Pitanje nužno iziskuje odgovor u kome preovlađuje loše. Tužno je što politika zauzima toliko mesta u ljudskom životu. Političari u svojim glavama imaju đubrište. U celom svetu su neverovatno dehumanizovani. U Rusiji, Evropi, Americi... političari kao da imaju rak mozga, odnosno kao da deo mozga nemaju. Ljudi bi trebalo za političare da glasaju rukovodeći se humanističkim
principima, ali to se ne dešava. Iz ovih teških prilika i okolnosti u kojima jesmo ne znam kako će nas izvući ljudi sa pola mozga. Politička leksika danas čak uopšte nema aparaturu pa samim tim ni mogućnost da pruži odgovore na tako teška pitanja. Uz to, iskustvo govori da nas istorija ničemu nije naučila. Zato se i
ponavlja - kaže Sokurov.
Upitan za Ukrajinsku krizu istakao je da je to bolest koja je odavno počela.
- Duga, stara bolest. Bilo je i raznih lekara. Neko je lečio inekcijama, neko batinama...neko ovako, neko onako ali izlečena nije. Rusija i Ukrajina su različite kulture, različiti narodi. Nisu braća i sestre. Za vreme studija prilično sam kontaktirao, bivao sa Ukrajincima. Uvek bi govorili: "Vi Rusi ste dosadni, ostavite nas na miru". Bio sam veoma iznenađen, neprijatno. Rusi su naivni, oni žele da ih drugi vole, da oni vole, da budu braća i sestre. Oni i Ukrajinu gledaju iz tog
ugla. A bratstva i sestrinstva u svetu nema. Objasniti Rusima da su u zabludi je nemoguće. Ista stvar je i sa Rusko - srpskim odnosima. Na velika usta se povremeno priča o tom bratstvu. A ja pitam kad su Srbi podržali Ruse? Nikad. Ni u konfliktu s Čečenijom, ni u raznim drugim situacijama. To je istorijska
činjenica. Jednostavno, ne treba biti u zabludi. Situacija sa Ukrajinom će se, na žalost, završiti jako loše - ističe reditelj.
Opisao je i kakav je njegov budući film.
- Igrani sa elementima dokumentarnog. Ne postoji dokumentarni film koji je samo istina ni igrani koji je samo iluzija. Meni je uvek bitno da delo koje stvaram ima umetničku vrednost. Umetnost nije ni tužilac ni branilac, ona je na strani života i nema drugu metodu. Film koji sam upravo završio je "Frankofonija", rađen u saradnji sa Francuskom i Nemačkom. Priča je iz 1940. godine kada je nacistička vojska Nemačke ušla u Pariz i govori o onome što se tada dešavalo, kakve je istorijske posledice to imalo. Francuska je imala burnu istoriju ali nešto tako strašno joj se nikada nije dogodilo. Film se u Rusiji neće prikazivati a u Evropi
hoće - kaže on.
Aleksandar Sokurov bio je prijatelj sa slavnim Tarkovskim, neki ga smatraju nastavljačem čuvenog Tarkovskog, a on o tom odnosu koji mu je, veli, obeležio život, kaže:
- Bilo mi je 26 godina kada sam ga upoznao i nisam bio naročit poklonik njegovih filmova. Poštovao sam njegov način života, pogled na svet. Kada je video moj film "Usamljeni glas čoveka" pozvao me je kod sebe kući. Interesantno, u Sovjetskom savezu mnogo se čitalo i svi su imali pune kuće knjiga, a on samo jednu policu. Na toj polici su knjige o slikarstvu i nekoliko dečijih slikovnica, a kuća mu je bila puna ogledala. Među nama se razvilo prijateljstvo. Zavoleo sam Tarkovskog. Bilo mu je teško da radi u "Moskva filmu" pre svega zbog velike zavisti prema njegovom ogromnom talentu i popularnosti. Kad je umro mnogi u Moskvi su bili srećni, čak častili. Voleo sam ga i razumeo. Kada je otišao iz zemlje čuli smo se telefonom, prisluškivali su nas, u par navrata tako da su nam čak upadali u razgovor. Iz našeg sam odnosa uvideo da čoveku, ipak, treba samo čovek. Posle njegove smrti ni moja strast prema filmu više nije ista - priseća se Sokurov.
U okviru 43. Festa upriličen je omaž ovom slavnom ruskom reditelju.
