Izvor: S media, 09.Jul.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestala joj aritmija posle udara groma
Nada Aćimović (51) iz sela Šljivovica prekjuče, dok je čuvala ovce preživela je udar groma koji je pogodio kišobran koji je držala u ruci.
Ženu su sigurne smrti spasili gumeni opanci koje je imala na nogama. Ona se oporavlja u užičkoj bolnici, a lekari kažu da je struja koja je prošla kroz njeno telo „odnela” srčanu aritmiju od koje je bolovala.
Kako je „Blicu” rečeno u užičkoj bolnici, Nada Aćimović zadobila je opekotine drugog stepena. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rečima jednog od hirurga, ova žena godinama je bolovala od hronične aritmije srca koja juče nije dijagnostikovana.
Dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra, kaže za „Blic” da u slučaju da je žena imala hroničnu apsolutnu aritmiju srca, koja je bezopasna i javlja se sa starošću, onda postoji mogućnost da je udar groma vratilo srce u normalan ritam.
- Puštanje električne struje kroz srce radi se i u medicini. Na taj način aritmija se konvertuje u normalan ritam. To se verovatno desilo i ovoj ženi. Međutim, može se desiti da se aritmija srca dobije nakon prolaska struje kroz srce - objašnjava dr Milašinović.
Idući za stadom ovaca, Nadu su crni oblaci sustigli oko 18 sati na brdu Omarak iznad Šljivovice.
- Odjednom se smračilo, počela je kiša, munje i gromovi. Otvorila sam kišobran i krenula ka obližnjoj kolibi da se sklonim od oluje. Kad je trebalo da uđem u kolibu, najednom je počelo da mi svetluca pred očima. Osetila sam kako me peče po levoj strani grudi, ispod ruke u kojoj sam držala kišobran - promuckuje Nada iz postelje hirurškog odeljenja užičke bolnice. Od udara groma koji je, najverovatnije, pogodio metalni vrh kišobrana, a zatim prostrujao kroz telo, Nada je pala na zemlju. Bez svesti, ležala je pola sata. Pretpostavlja se da su se vunene čarape i gumeni opanci „izbacili” struju iz nje i spasli joj život.
- Kada sam došla sebi kiša je i dalje pljuštala. Nisam shvatala šta se dogodilo. Tek kada sam videla da mi je odeća sa leve strane spržena, osetila opekotine po telu i bol koji se niz rebra spušta u nogu, bilo mi je jasno da me je pogodio grom. Dlan u kome sam držala kišobran bio je obliven krvlju - priča Nada.
Skoro nepokretna čobanica počela je da puzi livadom i doziva u pomoć, ali nije vredelo. Onda je mobilnim telefonom pozvala supruga Jelisija koji je brže-bolje stigao na Omarak i ženu prevezao u bolnicu.
U prekjučerašnjem nevremenu, koje je zahvatilo i rudničko-takovski kraj, od udara groma zapaljena je štala Mila Veličkovića
u selu Boljkovci, dok je u Ljutovnici oštećena kuća Svetlane Dmitrović. U Pranjanima izgorela je kuća penzionerke Olivere Janković, kojoj je živela sama.
Zoran Babić, načelnik Operativnog odeljenja protivgradne zaštite, kaže za „Blic” da je u utorak ispaljen najveći broj raketa od početka sezone - 15. aprila.
- Ispaljeno je 870 raketa, što je dnevni maksimum, a dejstvovano je sa 311 stanica u Srbiji. Od početka sezone, rakete su ispaljivane 46 dana. Sa svakodnevnim dejstvima počeli smo 23. juna i u narednih 16 dana stalno su postojali uslovi za pojavu jakih nepogoda. Prema prognozi, tako će biti i do kraja ove nedelje - kaže Babić.
Najugroženija teritorija bila je centralna i zapadna Srbija, dok su krajnji istok i jugozapad bili mirniji.
- Ove godine ispaljeno je 9.187 protivgradnih raketa. Najviše iz radarskog centra Bukulja, koja pokriva teritoriju Beograda, Gornjeg Milanovca i Kragujevca gde su u 25 dana dejstvovanja ispaljene 1.172 rakete. Iz centra Bešeja, koja deluje u Kragujevcu i Jagodini, u 22 dana ispaljene su 1.253 rakete. Najmanje se delovalo na području Sjenice, gde je u deset dana ispaljeno 326 raketa - kaže Babić.
Stručnjaci u Hidrometeorološkom zavodu Srbije objašnjavaju da se na našem podneblju munje javljaju uglavnom od sredine aprila do oktobra.
- Krajem proleća i početkom leta oblaci su niži, do četiri kilometra, manja je jačina struje i teže je predvideti gde će grom udariti. U takvim uslovima veća je verovatnoća da će grom pogoditi niže objekte. Krajem leta i početkom jeseni oblaci su na većoj visini, do 16 kilometara, munje su jače, ali je lakše predvideti mesto udara. U to vreme, gromovi obično pogađaju više objekte - kažu u Zavodu.
U Srbiji najviše dana sa grmljavinom, 43 godišnje, ima u području sjeničke visoravni, na jugoistoku oko 40 dana, u Beogradu je 35, a na severu Banata prosečno se beleži 28 do 30 dana sa grmljavinom. U Srbiji se godišnje beleži od tri do pet udara groma po kvadratnom kilometru.
