Izvor: Politika, 06.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozitivni signali iz Brisela
Očekuju se razgovori o viznim olakšicama i pospešivanju ekonomsko-trgovinske saradnje sa EU
Današnja poseta evropskog komesara za proširenje Olija Rena Beogradu označiće, po svoj prilici, početak drugačije, pozitivnije politike Evropske unije prema Beogradu. Očekuje se da Ren, prilikom susreta sa predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, uz predstavljanje preinačenog mandata za Srbiju, naglasi "jasnu evropsku perspektivu Srbije" i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa srpskim rukovodstvom razmotri pitanje poboljšanja odnosa EU i Srbije, u skladu sa činjenicom da su pregovori o sporazumu odloženi (3. maja) zbog ocene o nedovoljnoj saradnji sa Haškim tribunalom.
Konkretnije, Ren želi da vidi, prema onome što je javila Beta iz Brisela, na koji način EU, uz postojeću finansijsku podršku, može najbolje da pruži pomoć Srbiji, pre svega kad je reč o viznim olakšicama i pospešivanju ekonomsko-trgovinske saradnje, a nije isključena ni razmena mišljenja o akcionom planu srpske vlade za punu saradnju s haškim sudom.
Kako ubediti Evropljane
Novi potezi Brisela zapravo ne predstavljaju iznenađenje. Drugačiji odnos EU prema Srbiji najavljen je, setimo se, u debati i zaključcima samita šefova država i sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu, prošlog meseca. Tada je dogovoreno da se Srbiji pomogne "nizom pozitivnih mera", uz očekivanje da Beograd snažnije nastavi putem reformi i postigne punu saradnju s Haškim tribunalom. Nešto kasnije, Miroslav Lajčak, ambasador u EU, potvrdio je da Unija priprema paket mera kako bi pomogla Srbiji. On je tada demantovao navode pojedinih beogradskih medija da time Brisel treba da privoli vlasti u Beogradu da pristanu na ograničeni suverenitet Kosova, a da zauzvrat Srbiji bude omogućen brži put ka EU.
Nesporna je, međutim, činjenica, da ti novi tonovi, o čijoj suštini zasad i nema baš mnogo detalja, pristižu posle ovdašnjeg jasno izraženog nezadovoljstva politikom pritiska na Srbiju i stava da se prema Srbiji ne postupa kao prema partneru u odnosima s Briselom, pa je u vezi s tim osnovno pitanje i da li će pregovori EU i Srbije uskoro biti nastavljeni, bez obzira na to da li je haški optuženik Ratko Mladić već u Hagu.
Kad je reč o nastavku pregovora o sporazumu sa EU, što najviše zanima ovdašnju javnost, izvori u EU ocenjuju, kako je preneo Tanjug, da neće biti promene stava Brisela oko uslova za njihov nastavak, odnosno da za deblokadu tih pregovora i dalje ostaje uslov puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Domaći izvori su, pak, u vezi s tim pitanjem podeljeni. Mlađan Dinkić, ministar finansija Srbije, izjavio je da postoji mogućnost da Srbija nastavi pregovore do 1. oktobra (do kada je njegova stranka oročila ostanak u vladi za slučaj da pregovori ne budu nastavljeni) i bez hapšenja Ratka Mladića, dodajući i da se zbog toga i radi akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom.
Oročeni kredit
Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, za naš list kaže da o tome nije čula ništa.
Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova, koji je, obraćajući se Evropljanima, minulog petka i subote u Parizu i Berlinu (na Institutu EU za studije bezbednosti i Društvu za jugoistočnu Evropu), predložio "Paket mera za Srbiju", koji je i "Politika" prekjuče prenela, misli da će – iako se i sam zalaže za to da EU Srbiji da "vremenski oročen kredit", tako što će pregovori biti nastavljeni odmah po potpisivanju akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom – biti problem ubediti Evropljane da to prihvate. Jer, to je, kako nam je objasnio, pitanje poverenja, a "dobar deo zemalja" nije spreman na takav korak.
Milica Delević-Đilas, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, takođe nije određena u odgovoru na ovo pitanje. Ona smatra da je akcioni plan (za koji je, inače, rečeno da bi mogao biti predstavljen na sastanku zvaničnika EU i Srbije u Briselu, polovinom ovog meseca), pre svega, "instrument izgradnje poverenja između EU i Beograda, odnosno način da Beograd stekne kredibilitet, a EU uverenje da Srbija zaista nešto konkretno čini da bi ispunila obaveze saradnje sa Haškim tribunalom".
– Koliki je kredibilitet zvaničnog Beograda i koliko EU stekne uverenje u to da se zaista nešto čini u saradnji s Hagom, tolika je i mogućnost da se ti pregovori nastave – kaže ona, dodajući da ukoliko EU bude više upletena u ovdašnje događaje, više će moći i da pomogne da se stvari ne okrenu na drugu stranu, na ono što bi podsećalo na dešavanja od pre 2000. godine.
Naši sagovornici podsećaju i na to da je EU sa Hrvatskom nastavila pregovore i da je tek dva meseca kasnije uhapšen general Ante Gotovina, što zapravo govori da takav potez ne bi predstavljao presedan.
Samo je, kako kaže Svilanović, potreban "trougao", čiju jednu stranu predstavljamo mi, drugu tužilaštvo Haškog tribunala, a treću Evropska komisija, pa je zato, po njemu, ključno pitanje kako ubediti Karlu del Ponte, glavnog tužioca tribunala, da pregovori budu deblokirani bez Mladića.
-----------------------------------------------------------
Uz reforme i podsticaj
Uoči današnjih razgovora Olija Rena sa zvaničnicima u Beogradu nije bliže poznato u čemu bi mogao da se izrazi eventualni finansijski podsticaj EU. Kako nam je objasnila Miščević, program "Kards" isplaniran je znatno ranije. Doduše, oni imaju mogućnost tzv. mikrofinansijske pomoći, koju daju za budžetski deficit i slične stvari, "koja nam u ovom momentu nije neophodna". Budući da se pomenuti program završava, nije isključeno ni da, recimo, može da se pronađe neki ostatak novca, o čemu, inače, kako kaže, do sada nije bilo razgovora.
Pored onoga što se odnosi na sporazum, u pomenutom Svilanovićevom "paketu" postoji, inače, i predlog da Srbija dobije i osetniju finansijsku podršku. I to tako da EU izokrene važeću logiku da što je zemlja bliža članstvu dobija iz EU više i da ona bude u našem slučaju sada veća, makar kasnije, u sledećim fazama, bila manja. On tvrdi da je takav stav već iznet u aprilu prošle godine, ali da u našoj javnosti nije registrovan.
Navodeći da ne zna da li je realno očekivati da taj redosled bude promenjen za nas, Delević-Đilas smatra da je svima jasno da reforme koje zahteva proces integracije podrazumevaju i određene troškove. Ona misli da će EU ići na to da Srbija uđe u fazu kada će ekonomske i političke reforme biti nepovratne, kao što se to, recimo, dogodilo u slučaju Slovačke, koja je u početku zaostajala u evropskoj integraciji, ali kada je ušla u fazu koja nije bila pozitivna samo zbog tog procesa, već i zbog toga što su u toj zemlji krenuli putem političkih, ekonomskih i demokratskih reformi – slovačka integracija je ubrzana.
S tim u vezi, navedimo da je iz Brisela prethodno najavljeno da će EU u toku ovog meseca nastojati da uputi pozitivne signale ka Beogradu, najpre novim inicijativama u vezi sa oživljavanjem pregovora, potom izradom mandata za pregovore o viznim olakšicama i, najzad, najavljenim sastankom sa srpskim zvaničnicima na marginama Saveta ministara EU, planiranog za 17. jul u Briselu.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 06.07.2006.]
