Izvor: B92, 17.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica i dekani BU o ustavu
Beograd -- Vojislav Koštunica smatra je da je predlog novog ustava imao dve javne rasprave, nedostatak rasprave kritikovali dekani.
One su počele još pre 2000. godine, smatra predsednik Vlade Srbije. On je naglasio da je ustav donet da bi se sačuvalo Kosovo. Koštunica je bio na sastanku sa dekanima i rektorom Beogradskog univerziteta, gde su se čule primedbe da u izradi predlog ustav nisu učestvovali građani, putem javne diskusije o ustavu.
Koštunica je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će najbolja javna rasprava da bude referendum 28. i 29. oktobra. Za premijera ustav je bio neophodan da bi se bliže definisao položaj Kosova u sastavu Srbije.
Pozivanjem na istorijski i pravni kontinuitet, Vojislav Koštunica je pokušao da približi predlog novog ustava čelnicima Beogradskog univerziteta i da ih pridobije u promociji kampanje za izlazak na referendum.
"U takvim prilikama jednostavno se nametnula potreba da se još jednom istorijski definiše šta je to Kosovo i Metohija. Šta je sa stanovištom našeg prava, a šta je sa stanovišta međunarodnog prava", kaže Vojislav Koštunica.
"I to je učinjeno u preambuli ustava i u odgovarajućem normativnom delu ustava gde se govori o Kosovu i Metohiji", rekao je on.
Nedostatak javne rasprave - glavna zamerka
Koštunica je rekao da su se o ustavu vodile dve javne rasprave, od kojih je jedna počela pre 2000. godine.
To je bio odgovor premijera na primedbe dekana fakulteta, koji su kritikovali odsustvo javne rasprave prilikom usvajanja predloga novog ustava. Oni smatraju da će nedostatak diskusije umanjiti pozitivni kapacitet najvažnijeg dokumenta Srbije.
"Građani, građanska participacija, pravna i politička kultura jedne zajednice udahnjuju život pravnim i političkim ustanovama institucije. Javne slobode vrede uvek onoliko koliko ih takvim učine građani jedne političke zajednice", objasnio je Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka.
Prema rečima ljudi sa Beogradskog univerziteta, ustav ima i neke druge nedostatke. Na prvom mestu je smanjenje imuniteta tužiocima, kao i izbor sudija koje predlaže Vlada, a ne Vrhovni savet pravosuđa.
Ipak, prema rečima dekana Pravnog fakulteta Miodraga Vasiljevića, sam ustav ostavlja mogućnosti prepravke spornih odredbi.
"Ustav ima i jednu posebnu vrlinu, jer spada u takozvane meke ustave. Jer je procedura njegove promene relativno laka, što će učiniti njegove mane lakše promenjivim", kaže on.
Dekani su se ipak saglasili da je donošenje ustava neophodni uslov za nastavak puta Srbije ka Evropi.
.jpg)
