Izvor: Politika, 09.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok kreće iz Rusije 7. decembra
Radovi na gradnji ovog gasovoda i u Srbiji počinju istog meseca, a ukupna vrednost investicije je 16 milijardi evra
Od našegspecijalnog izveštača
Moskva – Izgradnja magistralnog gasovoda „Južni tok” počeće u Rusiji 7. decembra u gradu Anape, na obali Crnog mora. Istog meseca kreću radovi i u Srbiji polaganjem kamen-temeljca za gradnju kompresorske stanice u Bačkom Bregu, potvrdio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je juče Leonid Čugunov vođa projekta „Južni tok”.
Čugunov nije mogao da precizira datum radova u Srbiji tim pre što je, kako je rekao, najavljen dolazak Vladimira Putina prvog čoveka Rusije na taj događaj, ali je istakao da je za gradnju sve spremno. Finansiranje dela gasovoda preko Srbije biće projektno i to tako što će se 30 odsto finansirati sopstvenim sredstvima, a 70 pozajmicama banaka.
– Ukoliko partneri u ovom poslu imaju predlog da se projekat finansira na drugi način treba to da predlože, ali u ovom času je odlučeno da to bude finansiranje 30:70 – rekao je Čugunov.
Na pitanje zašto je Srbija u celom poslu manjinski vlasnik, budući da su sve druge zemlje ravnopravni partneri Čugunov kaže „da su se tako dogovorili i da je bilo razloga zašto je to tako”. Na konstataciju kako će „Gasprom” dugoročno reagovati na pritiske antimonopolske komisije Evropske unije, koja insistira na uvođenju trećeg operatera, odnosno razdvajanju proizvođača od distributera gasa, Čugunov kaže da taj pritisak nije tako dramatičan niti da će biti dugoročan te da nema govora da bi mogao da ugrozi projekat „Južni tok”.
Insistiranje Evropske unije da neko treći može da distribuira ruski gas Čugunov kaže da je takav stav EU „vraćanje na vreme SSSR-a kada se država mešala u tržišne odnose i da izgleda da Evropska unija nije mnogo upoznata sa tim vremenom socijalizma”.
Kada je reč o popustima na cenu gasa za zemlje kroz koji će „Južni tok” preći Čugunov kaže da cenu određuje tržište i da ona ne zavisi od učesnika projekta. On ne očekuje da će doći do smanjenja potrošnje gasa u narednih 15 do 20 godina već da će se potrošnja povećavati za jedan do dva odsto godišnje. Procene su da će do 2035. zapadna Evropa zavisiti 85 odsto od uvoza ruskog gasa. Gradnjom „Južnog toka” Evropa će biti još sigurnija da će ovaj energent biti redovno isporučivan.
Bez obzira na sve veće učešće alternativnih izvora energije gas će i u budućnosti ostati energent broj jedan, jer postoji strepnja u kojoj meri se mogu iskoristiti energije vetra ili sunca.
Sergej Kuprijanov portparol „Gasproma” istakao je da je deonica Južnog toga ispod Crnog mora duga 925, dok je cela trasa 1.425 kilometara, a ukupna vrednost investicije 16 milijardi evra. On je još dodao da će Rusija morati da potpiše sporazum sa EU kojom će biti rešeno pitanje statusa projekta „Južni tok”.
Jasna Petrović
objavljeno: 09.11.2012.
