Izvor: Blic, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbore raspisati do 31. decembra
Potpuno je neozbiljno i suprotno državnom interesu krenuti u izbornu kampanju pre 10. decembra jer postoji opasnost da određivanje statusa Kosova i Metohije poprimi negativan tok. Čvrst stav DSS jeste da izbore ne bi trebalo raspisati niti izbornu kampanju voditi pre 10. decembra, ali ni nekoliko dana nakon tog datuma. Trenutno ne mogu da preciziram da li je Demokratska stranka Srbije bliže raspisivanju izbora ili izmenama Ustavnog zakona, ali mogu reći da smo zauzeli stav i verujem da ćemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svim političkim strankama dogovoriti da je situacija oko Kosova prioritet - kaže za „Blic" potpredsednik DSS i šef poslaničke grupe u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić.
- Odredba Ustavnog zakona o roku za raspisivanje izbora do sada je na različit način tumačena, ali postoji minimalni konsenzus oko tumačenja da izbore valja raspisati do 31. decembra. Ako je to tako, onda nema nikakvog razloga da se žuri i da se izbori raspisuju pre 10 decembra. Ukoliko se ustanovi da su okolnosti u zemlji, kada je reč o Kosovu i Metohiji, takve da postoji opasnost proklamovanja nezavisnosti Kosova i Metohije ili, kako se najavljuje, unilateralnog priznavanja, onda je ipak na najvećim političkim strankama u Srbiji da se dogovore šta nam je dalje činiti. Ukoliko se odluči da se obezbede legalni uslovi da se izbori raspišu kasnije, u roku koji bi bio dogovoren, mora se ići na promenu Ustavnog zakona, jer nije dovoljno da se dogovore stranke vladajuće koalicije.
Ukoliko bude izmena Ustavnog zakona, da li je DSS spreman da garantuje da novi rok za izbore neće biti menjan?
- Naravno! Ali neophodno je da se ne previdi jedna činjenica, da je sadržaj uvek bitniji od forme. Znači, zakonske norme su forme u koje su spakovana pravila o životu, ali život piše ta pravila, zakone i norme. Ne određuju one život i to moramo raščistiti jednom za svagda. Ako su okolnosti u zemlji suštinski takve da nalažu određeno ponašanje države, onda to mora naći utemeljenje u aktima države, a ne obrnuto. Dakle, ako je neophodno promeniti zakon kako bi se zaštitio interes države i građana jer zakoni tome služe, a ne obrnuto, to će i biti učinjeno. Ne štiti se interes države i građana tako što se po svaku cenu poštuje propis čije bi izvršenje u jednom trenutku bilo opasno po državu.
Da li će DSS imati svog predsedničkog kandidata ili će podržati kandidata DS Borisa Tadića?
- Može da deluje logično, ako smo sada u koaliciji, da se možda dogovorimo oko jednog zajedničkog kandidata i to ima neku unutrašnju logiku. Ali, da li će to i zaista tako biti, zavisi od niza okolnosti. Prvo, ne samo što treba da sačekamo da izbori budu raspisani i da se to realno približi, već i da znamo okolnosti pod kojima se izbori raspisuju. Dakle, makar to bio i sadašnji predsednik Boris Tadić, moramo da vidimo pod kojim okolnostima se raspisuju izbori i da li je program tog predsedničkog kandidata odgovarajući za sve u tim okolnostima. Uprkos logici podržavanja koalicionog partnera, postoji jedna druga logika koja je ispravnija i po kojoj, kada imate registrovane političke stranke, njihov interes jeste da imaju svoje kandidate na svim izborima. To je pravilo, a koalicije i podržavanje tuđih kandidata jesu izuzetak u političkom životu.
Odloženo je parafiranje sporazuma sa EU. Ako postoji politička volja, kao što se tvrdi, da li to onda znači da su zakazale tajne službe?
- Nije to u pitanju. U tih 30 dana odlaganja ništa se neće dogoditi, što bi promenilo političku situaciju. Ako je Del Ponteova zaključila da nema značajnijeg pomaka i da ne vidi da bi hapšenje bilo izgledno, ne vidim zašo bi parafiranje bilo odloženo za tih 30 dana. Takođe, iako se misli da bi hapšenja moglo biti uskoro, opet nema razloga za odlaganje parafiranja. S druge strane, ako bismo pomisli da izveštaj Karle del Ponte nije ključni razlog, osnovano se nameće pitanje šta je onda ključni razlog. Zaista se nadam i želim duboko da verujem da taj razlog nije Kosovo i Metohija. Jer ako jeste onda to nije loše već katastrofalno.
Na šta konkretno mislite?
- Bilo kakva vrsta ucene tempom pridruživanja ili članstvom u EU sa pitanjem eventualnog priznanja nezavisnosti naše pokrajine je potpuno isključena. Srbija to nikad neće prihvatiti. Ako je kojim slučajem bila namera da se ovakvim odlaganjem pošalje poruka za KiM, to bi govorilo o prikrivenom stavu Evropske unije koja bi bila spremna da izađe sa takvom jednom ucenom ili bila spremna da potpuno isključi Srbiju iz procesa pridruživanja sa EU jer Srbija želi da zaštiti suverenitet na svojoj teritoriji.
Stranke ne vladaju preduzećima
Po najnovijoj odluci vladajuće koalicije i direktori i upravni odbori javnih preduzeća praktično pripadaće jednoj partiji. To je stranački monopol.
- Nije. Svi akti javnih preduzeća i upravnih odbora, prilikom odlučivanja moraju proći kroz Vladine komisije i Vladu. Te komisije su višestranačke i one prate rad i daju saglasnost, tako da ustrojstvo upravnih odbora nije od prevelikog značaja. Ali i razgovor na tu temu kontrola stranaka nad JP je potpuno promašena, jer ni u jednoj državi gde postoje preduzeća u javnom sistemu ona nisu van kontrole političkih stranaka koje čine Vladu. Nema drugog načina niti druge metodologije, to je jednostavno tako. Ali, odgovor na pitanje kako drugačije je u privatizaciji onog dela javnog sektora koji se može privatizovati. I što se to pre to obavi, to je bolje za sve nas. Ali i partije u izvesnom stepenu vladaju u svim državama i, da to nije tako, bojim se da bi se iz demokratskog sistema prešlo u nešto drugo.
