Izvor: B92, 25.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Šta (p)ostaje srpsko
Beograd -- Mlađan Dinkić izdao budžetskoj inspekciji nalog da pokrene kontrolu kako imovina iz Srbije ne bi bila prebačena u Crnu Goru.
"Radi preventive izdao sam nalog da budžetska inspekcija pokrene kontrolu svih relevantnih institucija bivše državne zajednice kako bismo imali jasan popis zaposlenih, imovine, novčanih sredstava na računu", rekao je srpski ministar finansija. Ukupna ušteda Srbije posle razdruživanju sa Crnom Gorom biće više psihološka nego finansijska, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ocenjuju stručnjaci.
Budžetska inspekcija poslata je u Ministarstvo spoljnih poslova, Palatu federacije i Upravu za kontrolu leta, jer je bilo prijava da se tamo ovih dana, kako kaže ministar Dinkić, dešavaju neobične stvari. Zato Srbija želi da spreči moguće zloupotrebe do faktičkog razdvajanja.
Dinkić je kazao da će popis imovine biti osnov za rebalans budžeta, ali i preventiva da se ne desi da neko novac sa računa iz Srbije prebaci u Crnu Goru. "Ne sme da se dogodi da se neki stanovi, koji su navodno savezni, a u stvari su srpski, podele fukcionerima ili državljanima Crne Gore", rekao je ministar finansija.
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović kaže da je odluka Mlađana Dinkića da u institucije državne zajednice pošalje bužetsku inspekciju legitimna i da ih nije nimalo zabirnula. Vlahović kaže da Crnu Goru naročito zanima kako se delio novac od konzularnih taksi.
U međuvremenu, Direkcija za informisanje Saveta ministara SCG saopštila je da ne postoji način za nezakonit transfer novca sa budžetskih pozicija Saveta ministara na bilo koji račun bilo gde, pa tako i u Crnoj Gori. Oni navode i da je svako potencijalno nezakonito raspolaganje budžetskim sredstvima sistemski predupređeno ranijim zakonitim postupanjem samog Ministarstva finansija Srbije. Sva plaćanja kao osnova obezbeđivanja funkcionisanja Saveta ministara obavljala su se i obavljaju se upravo preko trezora Ministarstva finansija, što je Ministarstvo finansija stalno proveravalo, kaže se u saopštenju.
Postupanje sa stambenim fondom Saveta ministara od 2003. godine bilo je potpuno transparentno. U periodu funkcionisanja Saveta ministara nijedan stan nije dodeljen u zakup, a četiri funkcionera iz Srbije i pet funkcionera iz Crne Gore dobilo je na korišćenje službene stanove, sa obavezom da ih oslobode u roku od 30 dana od dana razrešenja. U periodu rada Saveta ministara nije bilo nikakvog raspolaganja nepokretnostima bivše SRJ, imajući u vidu ograničenja propisana Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje. Sve aktivnosti u vezi sa imovinom bivše SRJ u ovom periodu bile su predmet rada Komisije za podelu imovine, koju čine predstavnici vlada država članica, Saveta ministara, Centralne banke Crne Gore i Narodne banke Srbije, navode iz Saveta ministara.
A ambasadorska mesta?
Dinkić smatra da bi jedno od spornih pitanja u vezi sa podelom imovine sa Crnom Gorom moglo da bude pitanje ambasada. On kaže da će se o tome pregovarati, ali da Crna Gora nema prava na više od 5,5 odsto od ukupne imovine državne zajednice u inostranstvu. "Srbija će suštinski zadržati skoro sve ambasade jer podela ambasada nije završena još ni sa bivšim republikama SFRJ. Sa Crnom Gorom biće pregovora o tome, ali oni nemaju prava na više od 5,5 posto od ukupne imovine SCG u inostranstvu", kazao je Dinkić.
Veroljub Dugalić, koji je svojevremeno vodio pregovore o sukcesiji sa bivšim jugoslovenskim republikama, smatra da bi se to iskustvo moglo primeniti i u odnosima Srbije i Crne Gore. "To znači podela imovine po teritorijalnom principu. Devizne rezerve će se deliti u momentu kad je Crna Gora istupila iz platnog prometa nekadašnje zajedničke države. Imovina u inostranstvu je obuhvaćena sporazumom o sukcesiji", kaže Dugalić.
Ipak, poreski obveznici Srbije neće mnogo uštedeti zbog razdvajanja sa Crnom Gorom. Ušteda će biti oko pet odsto saveznog budžeta ili oko 2,5 milijade dinara, pošto će i dalje najviše novca ići na vojsku. Ipak, neće se isplaćivati plate i dnevnice saveznim poslanicima i funkcionerima, a uštedeće se i 2.000 prosečnih plata, koliko se godišnje davalo za struju i komunalije u Palati federacije.
Crnogorci čekaju dogovor
U diplomatiji državne zajednice sada radi oko 50 ljudi iz Crne Gore. To su ambasadori, ministri-savetnici, konzuli, niži službenici i funkcioneri u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu.
Crnogorski ministar Miodrag Vlahović kaže, povodom Dinkićeve izjave da bi većina diplomatskih predstavništava trebalo da pripadne Srbiji, Vlahović kaže da ih tek očekuju razgovori o tome i da treba imati u vidu da još nije završena ni sukcesija SFRJ.
Ambasadori i diplomate iz Crne Gore mogu biti na tim položajima najduže do formalnog proglašenja nezavisnosti u Skupštini Crne Gore, izjavio je pomoćnik crnogorskog ministra inostranih poslova Dragan Sekulović. Dinamika njihovog povlačenja iz ambasada Srbije i Crne Gore zavisiće od dogovora sa Srbijom, rekao je Sekulović u Podgorici. Prema njegovim rečima, jedna od mogućih varijanata jeste da Ministarstvo spoljnih poslova SCG povuče akreditacije diplomata iz Crne Gore.
Crna Gora, rekao je Sekulović, može početi da otvara diplomatska predstavništva u zemljama koje je priznaju i pre njenog formalnog prijema u Ujedinjene nacije, koji se ne može očekivati pre sednice Generalne skupštine UN u septembru. U prvoj fazi, kako je naveo, Crna Gora će imati 20-ak diplomatskih predstavništava, uključujući i konzulate. Prioritet će joj biti susedne zemlje i svetski centri - Brisel, Vašington, Moskva, Berlin, Pariz i London.
Uskoro rekonstrukcija Vlade Srbije
Ministar finansija Mlađan Dinkić jedan je od prvih ministara iz Vlade Srbije koji je najavio da će od ponedeljka krenuti konsulatacije o rekonstrukciji Vlade, s obzirom na to da se Crna Gora na referendumu opredelila za nezavisnost. U glavnoj vladajućoj stranci, DSS-u, barem prema zvaničnim izjavama, za sada ne razmišljaju o rekonstrukciji kabineta Vojislava Koštunice, pošto i dalje čekaju konačne rezultate referenduma.
Ministar Dinkić nije želeo da kaže koga će G17 plus kandidovati za mesto potpredsednika Vlade, imajući u vidu da to mesto po koalicionom sporazumu pripada G17. On je najavio da će G17 plus u narednih petnaest dana predložiti kandidata za novog potpredsednika, tako da bi Vlada u junu mogla dobiti novog potpredsednika.
Takođe, odlaskom Crne Gore, Srbija mora da popuni mesta ministra inostranih poslova, koje sada vodi Vuk Drašković, i ministra odbrane, na čelu sa Zoranom Stankovićem.
Iako najavljuje razgovore sa Demokratskom strankom, Mlađan Dinkić ipak kaže da nije realno očekivati da DS uđe u rekonstruisani kabinet Vojislava Koštunice: "Ja mislim da od ponedeljka predstoje razgovori sa koalicionim partnerima o predstojećoj neizbeženoj rekonstrukciji Vlade. S druge strane, ja imam nameru da u ime G17 razgovaram ne samo sa našim sadašnjim koalicionim partnerima, nego i sa Borisom Tadićem, predsednikom Demokratske stranke, ne samo o rekonstrukciji Vlade, nego i o budućnosti Srbije. Mislim da treba da skupimo sve snage da idemo napred. Ja sam za to da gradimo odnose poverenja među strankama demokatskog bloka, tako da svakako želim da razgovaramo."
DSS i dalje čeka konačne rezultate referenduma, tako da o rekonstrukciji Vlade, barem prema izjavama stranačkih funkcionera, ne razmišlja. Tako je barem rekao ministar Zoran Stojković, odgovarajući na pitanje novinara da li će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje vodi Rasim Ljajić, postati deo Ministarstva pravde.
Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka, očekuje da će svakako doći do prekomponovanja Vlade Srbije, pre svega dogovorom unutar sadašnjih stranaka. On ne očekuje da bi DS mogao ući u Vladu, ali su pomeranja nekih ministara sasvim moguća.
"Ako se proceni, recimo, da ministar spoljnih poslova iz SPO-a, gospodin Drašković, ne uživa širu podršku u parlamentu Srbije, koji je bitan za podršku Vladi, onda je moguća recimo neka vrsta balansa - da on dobije potpredsedničko mesto, a da se Ministarstvo spoljnih poslova da nekoj od stožernih stranaka sadašnje vlasti ili DSS-u ili G17. No, ono što je sada već praktično otvoreno, to je priča o promeni vladavinskog parlamentarnog partnera od SPS-a ka DS-u i vrlo je verovatno da je ovo uvod u neki programirani, dogovoreni tok ka vanrednim parlamentarnim izborima, koje treba očekivati početkom iduće godine", smatra Stojiljković.
On napominje da, i pored konzervativnog stila DSS-a da se o rekonstrukciji kabineta ne izjašnjava do konačnih rezultata, ne treba biti naivan i ne misliti da ta stranka već nije u nekim nezvaničnim konsultacijama.
