Izvor: Blic, Tanjug, 03.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delević: Proces integracije Balkana nezavršen posao
U Evropskoj uniji se na proces integracije Zapadnog Balkana gleda kao na nezavršen posao, tako da moguće usporavanje zbog ekonomske krize, usvajanja Lisabonskog ugovora i drugih faktora ne bi trebalo da nas obeshrabri, izjavila je Tanjugu direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Delević je rekla da ni Vlada Srbije ni članice EU ne dovode u pitanje neophodnost hapšenja i izručivanja preostale dvojice optuženih za teške ratne zločine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hagu. Mali broj članica, pre svega Holandija, smatra da je njihovo izručivanje neophodno pre prelaska u sledeću fazu, dok većina članica EU deli stav Vlade da je učinjeno dovoljno za odblokiranje Prelaznog trgovinskog sporazuma, imajući, pre svega, u vidu da Srbiju čeka još mnogo koraka ka EU, a da će pre svakog koraka članice ponovo moći da procene da li je saradnja sa Tribunalom zadovoljavajuća.
Delević je naglasila da glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc uskoro ponovo dolazi u posetu Beogradu i da se nada da bi njegov izveštaj mogao da doprinese ulasku Srbije u narednu fazu evropskih integracija.
Integracija Srbije i ostalih zemalja regiona, kako sada izgleda, dodatno će zavisiti i od efekata i trajanja svetske ekonomske krize, usvajanja Lisabonskog ugovora, ali i "prilagođavanja" prijemu velikog broja novih članica, čija se petogodišnjica obeležava ovih dana, što sve dodatno usporava proces proširenja EU.
To, međutim, ne bi trebalo da nas obeshrabri, rekla je Delević, jer, kako je podsetila, na proces integracije Zapadnog Balkana u Uniji se gleda kao na nezavršeni posao.
Osvrnuvši se na proces vizne liberalizacije, ona je izrazila nadu da će na osnovu svega onoga što je učinjeno u Srbiji, kao i na osnovu dosadašnjih komentara evropskih zvaničnika, zajednički izveštaj svih ekspertskih misija stvoriti osnov za pozitivnu preporuku Evropske komisije za stavljanje Srbije na "belu šengen listu".
"Ako bi se to desilo za vreme češkog predsedavanja, verujem da će Srbija i eventualno druge zemlje koje budu dobile ovu preporuku, moći da se kvalifikuju za bezvizni režim do kraja ove ili početkom sledeće godine", rekla je Delević.
Govoreći o "mapi puta" za viznu liberalizaciju, koja je uručena Srbiji prošlog proleća, ona je kazala da su načinjeni značajni pomaci, kao što je usvajanje bitnih zakona, strategija i stvaranja zakonodavnog okvira neophodnog za taj proces. "Niko ne očekuje da problema neće biti pre nego što mi budemo stavljeni na belu šengen listu, ali neophodno je da postoji takav pravni okvir i spremnost da se on primenjuje", istakla je Delević.
Upitana da prokomentariše to što su Albanija i Crna Gora pre Srbije predale članstvo za kandidaturu u EU, Delević je kazala da je napredak svake zemlje u regionu pozitivan i za Srbiju zato što proces proširenja funkcioniše, uprkos ekonomskoj krizi.
"To treba da bude podsticaj za nas, da sve što treba da se uradi kod kuće uradimo, pre svega, zato što to odgovara i našim građanima, ali i da bismo mogli da budemo brži u procesu integracija", dodala je ona.
Prema istraživanju Kancelarije iz decembra prošle godine, 61 odsto građana podržava ulazak Srbije u EU, što našu zemlju stavlja na treće mesto u regionu, iza Crne Gore i Albanije. Taj procenat je, doduše, niži za šest odsto u odnosu na maj prošle godine, kada je bio 67 odsto, ali je, istakla je Delević, i dalje veoma visok.
"Kada se osećaju bliže Evropi i vide koje koristi donosi EU, naši građani se više izjašnjavaju za proces evropskih integracija", kazala je direktorka Kancelarije, dodavši da istraživanje pokazuje da građani razumeju da neke stvari moraju biti učinjene sada, a da će se sve koristi osetiti kasnije. Prema njenim rečima, naši ljudi su prilično racionalni u tom procesu, i krivicu za to što on ide sporije raspodeljuju prilično ravnomerno na Srbiju i na uslovljavanje EU.
Tržište EU je, istakla je Delević, naš tradicionalni ekonomski partner, sa kojim ostvarujemo više od polovine ukupne razmene sa svetom. Istakavši korist uspostavljanja slobodne trgovinske zone sa zemljama EU, ona je pozdravila Prelazni trgovinski sporazum, koji je na snazi tek dva meseca. Iako je za to vreme naša zemlja izgubila 10 miliona evra, koliko bi ostvarila od naplate carine, ona je time osigurala svoje najznačajnije izvozno tržište, rekla je Delević.
Direktorka Kancelarije je podsetila da je Unija od novembra 2000. godine jednostrano otvorena za proizvode iz Srbije, koji zahvaljujući tome imaju preferencijalni tretman na tom tržištu.
"Da njega nema, u prethodnih osam godina srpski izvoznici bi platili carine i dažbine u iznosu od oko dve milijarde evra", ukazala je Delević i dodala da je zahvaljujući takvom tretmanu, kao i reformama sprovedenim u zemlji, izvoz iz Srbije u EU u 2008. godini, u odnosu na 2001, povećan za 265 odsto. Osvrnuvši se na poslednji izveštaj te kancelarije o sprovođenju Nacionalnog programa za integraciju, ona je kazala da je program polovično ostvaren (53 odsto), što je, međutim, znatno bolje u odnosu na prethodni period, kada je bio ispunjen sa svega 29 odsto.
"Ovo poboljšanje pokazuje, s jedne strane, da nas je prethodni izveštaj osvestio kada su obaveze u pitanju, ali bolji rezultat dugujemo i činjenici da je u ovom periodu usvojen veliki broj podzakonskih akata", naglasila je ona.
Prema rečima Delevićeve, nastavak tog procesa biće teži zbog ekonomske krize.
"Usvajanje nekih zakona podrazumeva izdvajanje sredstava koja nakon rebalansa budžeta možda nisu u pođednakoj meri ili nisu uopšte na raspolaganju", rekla je ona. Suština evropskih integracija, međutim, kako je Delević ukazala, nije u brojanju zakona koji su usvojeni, već u tome kako se oni primenjuju, tako da usvajanje propisa stvara osnovu za pokretanje tog važnog pitanja. Delević je naglasila da je ostvareno ubrzanje zahvaljujući odgovornijem odnosu prema obavezama, ali je isto tako stvorena i jasna svest o tome koliko je to posao za celo naše društvo.
.jpg)
