Izvor: Blic, 08.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOS ne postoji od avgusta 2001.
DOS ne postoji od avgusta 2001.
BEOGRAD - Odluka o zameni neredovnih poslanika u Skupštini Srbije je sporna jer bi, prema njoj, ispalo da vlast, odnosno DOS minus, zamenjuje opozicione poslanike, pošto je očigledno da je DSS na republičkom nivou opozicija - kaže u razgovoru za 'Blic' Vladimir Goati iz Instituta društvenih nauka.
Status DSS je za mnoge nejasan, ali ih retko tako otvoreno svrstavaju u opoziciju.
- Kada se analizira politička situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji, previđa se činjenica da DOS ne postoji, i to od avgusta prošle godine. Onog trenutka kada je DSS napustio Vladu Srbije i prešao u opoziciju na republičkom nivou, to je bio kraj DOS. Privid da to nije tako održava mentalna inercija i želja ljudi da pobednički DOS opstane. I DOS minus i DSS su se trudili da očuvaju tu iluziju, jer i jednima i drugima odgovara. Kod DSS postoji potreba da se ne udalje u potpunosti od DOS koji je dobio izbore i da ne može da se kaže da su oni razbijači koalicije. Očekujete li da će odluka o zameni poslanika biti sprovedena?
- Ne bih želeo da se to dogodi. Izbacivanje DSS iz parlamenta bi jako radikalizovalo sadašnju situaciju. Vlast bi na taj način zadrla u pitanje predstavništva. Sadašnji parlament bi postao krnji, sličan onome koji je postojao 1998. kada je opozicija nizom mera Miloševićevog režima onemogućena da izađe na izbore i parlament nije reprezentovao volju građana Srbije. Sigurno je da bi se deo građana osećao kao da im je uzeto predstavništvo. U takvim situacijama umesto parlamenta počinju da rade trgovi i ulice, jer ljudi bez predstavništava traže da se čuje njihov glas.
Pojavili su se predlozi da se nađe kompromis. Da li je i kakav dogovor moguć?
- Dogovor jeste moguć, možda i poželjan, ali mi u ovom momentu ne izgleda verovatan. Mislim da se prešla ta crvena linija, da su mnoge stvari rečene i učinjene i sa jedne i sa druge strane. Mali stepen verovatnoće je da se sad dve grupacije, koje su inače dva politička pola, sada slože. Reč je o programskom i ličnom sukobu o nizu veoma bitnih pitanja. Postoje programski sukob kada je u pitanju uređenje Srbije i autonomija Vojvodine, ili brzina privatizacije. Kada se na te programske razlike nadogradi i lični momenat, izjave i ponašanje koje ponekad prelazi granice dobrog ukusa, onda su kompromisi malo verovatni. Vodi li ova situacija prevremenim izborima kao jedinom rešenju?
- Ne mogu da predvidim da li ovo vodi izborima i kada bi se održali, ali se bojim da oni ništa neće promeniti. Izbori nemaju kreativnu snagu, oni samo održavaju stanje stvari. Najbolji i najpošteniji izbori bi odrazili postojeće stanje i opet bismo imali ta tri bloka. Problem politike u Srbiji je što pored vladajućeg DOS minus, postoje dve vrste opozicije koje među sobom teško mogu da se dogovore, grupacija oko DSS i stranke starog režima. Stranke starog režima koje predvodi SPS ne dovode samo u pitanje opredeljenja i politiku Vlade, već i način njenog dolaska na vlast i legitimnost onoga što se desilo 5. oktobra. Pretpostavka normalnog političkog života je da stranke bivšeg režima prihvate neke ključne vrednosti kao što su evropske integracije, demokratija i tržište.
Svaki od ova tri bloka, prema mojim procenama, mogao bi na izborima da računa na 20 do 40 odsto poslanika u parlamentu. To znači da opet niko ne bi sam imao većinu i opet bismo se našli tamo gde smo. Politička nestabilnost je ugrađena duboko u naše društvo i tako će biti do krupnih promena, kao što je, recimo, demokratska transformacija SPS, u kojoj će ova stranka od jedne antisistemske postati ozbiljna socijaldemokratska partija. Da li je zbog političke nestabilnosti moguća internacionalizacija sukoba DOS minus i DSS?
- U jednom društvu koje je svetsko selo sve je podložno uticajima sa strane. Kao posmatrač OEBS na izborima u Francuskoj, kada je Le Pen zabeležio uspeh, uverio sam se koliko je finih intervencija bilo sa strane. Ne može nijedna zemlja bez intervencija spoljnog činioca. Postoji neverbalna komunikacija kada se poželjni primaju na visokom nivou, manje poželjni ne, pa se time šalje jasna poruka. Način poruka zavisi od toga dokle će naša politička napetost eskalirati.
Nadam se da to neće preći u neke vidljivije oblike u formi zaključka nekih važnih tela Evropske unije. Verujem da su politički akteri, odnosno dvadesetak najvažnijih ljudi u Srbiji, dovoljno svesni da živimo u svetskom selu, da smo siromašna zemlja koja zavisi od pomoći iz inostranstva i da neki partijski interesi moraju biti žrtvovani zarad koristi zemlje. Različite reakcije su izazvale promene poslovnika o radu Skupštine Srbije.
- Naš parlament predstavlja veoma loš obrazac ponašanja uz izrazit stepen netolerancije. Cenim pokušaje da parlament bude bolji nego što jeste i odobravam vrlo stroge odredbe o kršenju poslovnika, jer je nekulturno ponašanje društveno jako opasno. I u engleskom parlamentu spiker može isključiti poslanika i udaljiti ga na četiri nedelje, kao što može da naloži, ukoliko ovaj neće da se udalji iz sale, da ga izvedu. Negde sam pročitao da se u Engleskoj u novije vreme, a oni verovatno misle na čitav 20. vek, to nikada nije dogodilo. Mislim da je važno da se pruži podrška predsednici da poboljša klimu u parlamentu, jer nema opterećenja kakva su, čini mi se, imali njeni prethodnici kao visoki funkcioneri i radikalni partijski aktivisti. Klima u parlamentu jako zavisi od predsednika parlamenta. U Crnoj Gori je višegodišnji predsednik parlamenta Svetozar Marović u ozbiljnost koju crnogorski parlament ima ugradio mnogo svoje ličnosti. Jelena Bulajić
