Izvor: B92, 10.Jan.2011, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanski strah zaštićenih svedoka
London -- Nakon izjašnjavanja o izveštaju Dika Martija o trgovini organima krajem januara, Parlamentarna skupština SE glasaće i o izveštaju o zaštiti svedoka na Balkanu.
Izvestilac Žan Šarlo Gardeto zaključio je kako su u svim zemljama bivše Jugoslavije svedoci nedovoljno zaštićeni i da su najviše ugroženi na Kosovu.
U njegovom izveštaju se još navodi da na Kosovu uopšte i ne postoji zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o zaštiti svedoka koji se i ubijaju.
Po priznanju samih vlasti, nema advokata, tužilaca ni sudija koji bi se prihvatili učešća u procesima za ratne zločine i organizovani kriminal.
Žan Šarl Gardeto, autor izveštaja o zaštiti svedoka na Balkanu o kome će Parlamentarna skupština Saveta Evrope raspravljati i izglasati rezoluciju, dao je intervjuu za BBC i tom prilikom rekao da su po njemu navodi iz izveštaja Dika Martija dostojni poverenja te da je i Euleks u stanju da istraži te navode ali da je to, po njegovim rečima, takođe i stavr političke odluke.
Gardeto je, u razgovoru za BBC, naglasio da na Balkanu nema, po njemu, savršene države kda je reč o zaštiti svedoka iako se može reći da je Hrvatska najviše napredovala a da je stanje na Kosovu po ovom pitanju najteže.
"Zemlja u kojoj ima najmanje mera za zaštitu svedoka bez sumnje je Kosovo. Zašto? Zato što sa jedne strane ne postoje odgovarajući zakoni koji bi omogućili zaštitu svedoka. Postoji samo pravilnik UNMIK-a koji omogućava primenu određenih mera ali to je ipak sve vrlo površno. Što se tiče jedinice za zaštitu svedoka koju je formirao Euleks, postoje problemi kadrovske prirode. Euleks radi na profesionalan način ali sa sredstvima koja mu stoje na raspolaganju. Potrebno je da ima više ljudi na raspolaganju što bi omogućilo bolju zaštitu svedoka, naročito kada je reč o slučajevima kada je zbog zaštićenog svedočenja potrebno preseliti čitave porodica sa Kosova koje su obično veoma brojne".
Žan Šarl Gardeto je, u svom izveštaju, ocenio da je na Kosovu situacija do te mere loša da tamošnje vlasti otvoreno priznaju da je u izvesnim osetljivim slučajevima koji se tiču optužbi za ratne zloćine nemoguće naći sudije, tužioce i advokate. Kosovo je, objašnjava sagovornik BBC-ija, zemlja u kojoj je pravna država još uvek veoma slaba.
"To je zemlja u kojoj se svi znaju, gde je očigledno da će profesionalci, ukoliko na na savestan način vode te vrste slučajeva, neizbežno povrediti interese ove ili one grupe koje su, na žalost, s obzirom na tamošnje lokalne okolnosti, sklone da upotrebe silu, kako protiv tih profesionalaca tako i protiv njihovih porodica. U tom smislu mislim da može da bude problema. Zato bi bilo korisno da se nadležsnot prenese na međunarodno pravosuđe ili na mešovite sudove sastavljene od stranih i lokalnih sudija".
Do koje je mere, u tom slučaju, Euelks po kapacitetima kojima raspolaže, u stanju da uopšte otvori istragu o navodnoj trgovini organima o kojoj govori izveštaj Dika Martija?
"Prvo da kažem da je Dik Marti, eminentni član Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope i meni su dobro poznati i njegova ozbiljnost i intelektualno poštenje. Reč je o članu Skupštine koji je već potpisao izuzetno osetljive izveštaje kao što je izveštaj o tajnim i ilegalnim zatvorima američke Centralne obaveštajne agencije u Evropi i o nelegalnom prevoženju zatvorenika od strane američkih vlasti. Mislim da sus vi elementi koje je Dik Marti objedinio dostojni poverenja. Po onome što sam video na licu mesta mislim i da je Euleks telo koje profesionalno radi. Ako u ovoj fazi oceni da treba da vodi istragu potrebno je da se pokrenu neophodne snage što je, po mom mišljenju, takođe stvar političke odluke".
No, ako se, kao što je to sada slučaj, od izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, bilo da je u pitanu on ili Dik Marti, traže dokazi , šta onda kao posao ostaje istražnim sudijama i tužiocima? Žan Šarl Gardeto uzvraća konstatacijom da je očigledno da oni koji osećaju da ih se to tiče pokušavaju da se brane na svaki način.
"Tražiti apsolutni dokaz znači zapravo tražiti nešto što je za izvestioca nemoguće. To je svakako način da se pokuša obezvređivanje rada parlamentarnog izvestioca rečima: Ali vi iznosite tu i tu stvar ali ne pružate za to apsolutni dokaz!Parlamentarni izvestilac nije istražni sudija, niti je on tužilac što znači da nije na njemu da ide od kršenja do kršenja zakona kako bi kompletirao krivični dosije i zatim sproveo suđenje. To, ponovio bih, nije uloga parlamentarnog izvestioca. Njegova uloga je da formira svoje mišljenje na osnovu skupa podudarnih elementa. U tom slučaju je, dakle, uloga poslanika da pošalje političku poruku sledećim rečima: Mogao sam da identifikujem taj i taj problem, postiji jedan skup indikacija koji mi omogućavaju da vidim daproblem postoji. Zatim je na pravosudnim organima, bilo nacionalnim bilo međunarodnim, da urade svoj posao", kaže u razgovoru za BBC Žan Šarl Gardeto, poslanik iz Monaka i autor izveštaja o zaštiti svedoka na Balkanu o kome će Parlamentarna skupština Saveta Evrope raspravljati krajem januara.
.jpg)
