Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci aktivno protiv
Četvrtina kosovskih Albanaca spremna da se suprotstavi neželjenom rešenju, a njih 65 odsto ne prihvata ni "uslovnu nezavisnost" Najnovije istraživanje beogradske agencije "Stratedžik marketing" o stavu javnog mnjenja prema pregovorima o budućem statusu Kosova, koje je juče predstavljeno beogradskim novinarima, okuražilo je diplomate i političke predstavnike onih zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija koje su sklonije nezavisnosti Kosova. Bilo je to primetno i prilikom prošlonedeljne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posete članova Bundestaga Beogradu, kada su nemački parlamentarci u susretima sa predstavnicima domaćih organizacija citirali rezultate ovog istraživanja, po kojem je za Srbe u Srbiji budući status Kosova pitanje od manjeg značaja. Srbe, tvrdi "Stratedžik marketing" nakon ispitivanja 2.500 građana na teritoriji Srbije, Kosova i Vojvodine, više od statusa Kosova brine visoka nezaposlenost (40 procenata), a troškovi života dele drugo i treće mesto sa pitanjem budućeg statusa Kosmeta (18 procenata ispitanika se tako izjasnilo o onom što ih najviše brine). Sa samo jednim procentom manje (17 odsto) građane Srbije brine ekonomska situacija.
Na osnovu istraživanja ove agencije koje je sprovedeno u saradnji sa prištinskim Kosovskim institutom za politička istraživanja i razvoj, tokom maja ove godine, pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije za kosovske Albance je drugo po važnosti (38 odsto), posle nezaposlenosti (47) Za kosovske Srbe i raseljene Srbe sa Kosmeta ono je na prvom mestu, a za samo 18 odsto Srba u Srbiji pitanje statusa pokrajine je najvažnije. Ovo istraživanje, koje je finansirao USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj) imalo je cilj, kako je objasnio direktor "Stratedžika" Srđan Bogosavljević, da se "u srpskom javnom mnjenju ustanovi do koje mere je prisutna emotivna angažovanost u vezi sa Kosovom".
Ispitanici su mogli da navedu samo jednu temu kao najvažniju, a odgovori im nisu bili ponuđeni na upitniku. Bogosavljević ovakav postupak tumači namerom da se smanji broj pitanja, "pošto kvalitet ispitivanja opada sa dužinom upitnika". Zamenik direktora Svetlana Logar precizira da je cilj istraživanja bio da se istraže potencijalni prostori za kompromise, da se vidi koliko ima onih koji se veoma čvrsto drže svog stava i koliko ima prostora da se njihovo mišljenje promeni.
Shodno očekivanjima, kosovski Albanci su se u procentu većem od 90 odsto izjasnili protiv ostanka Kosova u sastavu Srbije kao pokrajine sa širokom autonomijom, dok je takvo rešenje od ključnog značaja za 60 odsto Srba iz centralne Srbije, za gotovo 80 odsto Srba sa Kosova i za dve trećine Srba iseljenih iz pokrajine.
S druge strane, oko 90 odsto kosovskih Albanaca smatra da je nezavisnost Kosova u sadašnjim granicama najbolje rešenje budućeg statusa pokrajine, što je, međutim, neprihvatljivo za gotovo tri četvrtine Srba iz centralne Srbije i oko 90 odsto Srba sa Kosova i Srba iseljenih iz pokrajine.
Rezultati takođe pokazuju da je "uslovna nezavisnost" Kosova neprihvatljiva za 65 odsto kosovskih Albanaca, dok je za njih 23 odsto to prihvatljivo rešenje. S druge strane, za oko 80 odsto kosovskih Srba, bilo onih koji tamo žive ili su raseljeni, to je neprihvatljivo rešenje. Prema rezultatima ovog istraživanja za 50 odsto Srba iz uže Srbije uslovna nezavisnost je neprihvatljiva, dok je za njih 35 odsto to prihvatljivo rešenje.
Zanimljiv deo istraživanja odnosi se na pitanje motivacije ljudi, odnosno načina reagovanja na buduća rešenja koja im nisu po volji. Činjenicu da je četvrtina kosovskih Albanaca spremna na aktivno suprotstavljanje neželjenom rešenju (njih još osam odsto izrazilo je "pasivno nezadovoljstvo"), diplomate zemalja koje zagovaraju nezavisnost Kosova tumače kao izvesnu pretnju, nasuprot stavu Srba u užoj Srbiji od kojih bi 10 odsto bilo spremno na aktivan angažman protiv takvog rešenja, uz još osam odsto na "pasivan".
Svetlana Logar procenjuje da broj ljudi koji su spremni na aktivan angažman i nije tako veliki, "bilo da se radi o protestima ili nekom drugom vidu akcije ako rešenje ne bude onakvo kako bi oni hteli". Nedostatak ovog istraživanja je odsustvo pitanja na koji bi način bilo izrađeno to "aktivno nekompromiserstvo".
Ipak, većina ljudi, nezavisno od toga kakve su njihove želje o statusu Kosmeta i bez obzira na to da li su zadovoljni pregovaračkim procesom (60 odsto Srba nezadovoljno, nasuprot 18 odsto Albanaca), misli da su pregovori najbolji način za rešavanje statusa.
B. Mitrinović
[objavljeno: 20.07.2006.]
