Izvor: B92, 16.Nov.2011, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija: Šta da se radi?
Ljubljana -- Da je Slovenija u teškoj ekonomskoj situaciji, svesni su i vodeći političari te zemlje, samo što ne mogu da se dogovore oko mera za pomoć.
Situacija u toj zemlji je veoma ozbiljna, toliko da već ima onih koji Sloveniji predviđaju da će biti prva članica evrozone, koja će je napustiti.
Većina slovenačkih političkih prvaka smatra da su potrebne mere obuzdavanja troškova države pa i interventnim zakonom o zamrzavanju plata javnih službenika, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << penzija i socijalnih transfera.
Nisu, međutim saglasni o tome mora li to učiniti sadašnja ili buduća vlada, pokazalo je predizborno sučeljavanje predsednika stranaka na Slovenskoj televiziji u utorak uveče.
I Pahor i Janša su protiv povećanja PDV-a za jedan procenat sa sadašnjih 20 odsto, kako to predlaže predsednik stranke Pozitivna Slovenija, ljubljanski gradonačelnik Zoran Janković, koji inače nije učestvovao u sučeljavanju koje je bilo rezervisano za stranke zastupljene u dosadašnjem sazivu parlamenta, a ne za novoosnovane stranke poput njegove.
Aktuelni premijer i predsednik Socijalnih demokrata (SD) Borut Pahor rekao je da je takve mere potrebno doneti još pre kraja ove godine kako bi Slovenija finansijskim tržištima pokazala da kontroliše svoje troškove i da će u četvrtak napraviti još jedan pokušaj sa sindikatima da te mere prihvate jer bi donele uštedu od 300 miliona evra u idućoj godini.
Bivši premijer i predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša zauzeo se pak za prelazno rešenje, budući da će takve mere u saglasnosti sa sindikatima uglavnom donositi vlada koja će se formirati nakon parlamentarnih izbora 4. decembar.
Janša je međutim rekao da njegova stranka predlaže da se odmah za 10 odsto smanje plate za oko 1.000 državnih funkcionera kako bi se dao primer sindikatima i penzionerima koji bi kasnije bili spremniji na odricanja iako je priznao da bi takva mera donela uštedu od samo desetak miliona evra .
U iznošenju svojih stavova kako pokrenuti ponovni privredni rast, predsednici osam stranaka u sadašnjem parlamentu većinom su se zauzeli za mere za podsticanje domaćeg srednjeg i malog preduzetništva i stimulisanje stranih investicija.
Pahor je naglasio da je privredno stanje Slovenije bolje nego što se to misli i da je potrebno više optimizma, ali da su za novi rast potrebne reforme.
Dok je Pahor protiv smanjivanja korporacijskog poreza, te za uvođenje poreza na luksuzne proizvode i nekretnine, Janša smatra da bi trebalo stimulisati zapošljavanje poreskim podsticajima, osobito mala i srednja preduzeća, te smanjiti državni aparat i broj zaposlenih u javnim službama.
Većina slovenačkih stranaka koje nastupaju na ovogodišnjim prevremenim izborima osim toga u svojim programima najavljuje veliko smanjivanje broja ministarstava buduće vlade. Janša je istakao da će se to moći učiniti ako broj stranaka koje će učestvovati u budućoj vladajućoj koaliciji bude manji, kako bi se sprečila "trgovina" ministarskim položajima.
Predsednik Slovenske narodne stranke (SLS) Radovan Žerjav predložio je da se zanatlijama i malim preduzetnicima ukine obaveza vođenja knjigovodstva, a umesto toga državi bi plaćali unapred određeni poreski paušal.
Predsednik Slovenske nacionalne stranke (SNS) Zmago Jelinčič založio se da se radikalno smanji PDV na 15 odsto, rekavši da je takav PDV na Kipru.
Predsednica Liberalnih demokrata (LDS) Katarina Kresal iznela je da je u programu njene stranke smajivanje poreza kako bi se privukle strane investicije, dok se predsednik stranke Zares Gregor Golobič zauzeo za ulaganje u znanje i istraživanje, a protiv investicija u ekološko sporne projekte.
